Pogledao sam ZOMBIELAND Rubena Fleischera. Moram priznati da su mi izmakli ti kvaliteti koji su bili izvor ogromnog oduševljenja ovim filmom. Ne samo da su mi likovi svi od reda, izuzev Bill Murraya bili potpuno bledi i antipatični nego me je šokirao spoj priličnog odsustva smisla za humor sa prilično idolentnim, generalno nemaštovitim pristupom priči.
Zaista je tužno da glavni aduti filma koji ima ekskluzivnu poziciju da bude verovatno najskuplji film u istoriji zombi filma budu prizori slupanih kola na autoputevima i utisak vaskolike apokalipse, da ključni centerpiece filma bude geg kakav se vidi jednom sedmično u ENTOURAGE, a da sve ostalo bude do te mere polovno da maltene glumci ponavljaju svoje likove iz drugih filmova (i to u lošem smislu).
Jesse Eisenberg koji je neka vrsta turobnog Michaela Cere igra glavnu ulogu koja je repriza njegovog lika iz ADVENTURELAND (čak u oba filma zabavni park ima značajnu ulogu a slično se i zovu). Woody Harrelson igra karikaturu. Emma Stone igra svoj lik iz SUPERBAD. Bill Murray igra sam sebe. Tu je Bill možda najinteresantniji, on je kao čovek koji se na maskenbalu pojavi maskiranog u samog sebe, reklo bi se vrlo lakanovski.
I što je najgore od svega, svi ti polovni izraubovani likovi su isti kao i inače u svojim matičnim filmovima s tim što je ovde materijal slabiji.
Eisenbergov lik je naročito paradigmatičan pošto se dotiče nečega o čemu sam ranije već pisao a to je smrtonosni upliv geekovštine u holivudski film.
Naime, kada su prvi geekovi, Spielberg i Lucas ušli u kinematografiju, oni nisu zaboravili da geekovi za geekove ne treba da prave filmove o geekovima nego filmove za geekovanje. To je pravilo kog su se držali čak i kada je junak geek. Zato njihovi filmski geekovi nisu obični geekovi već ikone.
Sa uspehom Bill Gatesa, geekdom ulazi u globalnu modu ali sama reprezentacija tog miljea na filmu postaje dekadentna, a vrlo često i neumesna u određenim kontekstima.
Geekovi kao i druga živa bića koja se hrane mesom vlastite vrste od toga polude ili obole a ZOMBIELAND je upravo to, hranjenje geekova geekovskim mesom što nas naravno dovodi do štetnih efekata, a o tome kroz samu premisu govori i ZOMBIELAND jer u ovom filmu zombiji nastaju po principu bolesti ludih krava.
U tom smislu, kao geeku, glavni geek mi je odbojan. Kao što većinu ljudi rođaci odbijaju u seksualnom smislu, tako ni meni priča o ovom junaku nije delovala podatno za neki filmski eros.
O Woodyjevom liku pak, koji je debilno izvitoperenje svega onoga što čini ikonične filmske junake da i ne govorim. Zar nije upravo ovaj lik poniženje svih onih Snake Plisskena i njemu sličnih koje geekovi vole?
Likovi sestara hustlerki su kudikamo zanimljiviji ali svi njihovi subverzivni potencijali prokockani su u situaciju kada one pristanu da se voze sa njima dvojicom.
Baš bi me bilo briga za te junake, da li navijam za karaktere ili ne, i da li su mi simpatični za gledanje, da ima zombi akcije ili da barem film toliko ne insistira na tim prokletim likovima. Međutim, zombi akcije nema previše a i kad je ima nije ni napeta ni kreativna. Jedino što se izdvaja kao adut kad je reč o zombi akciji jeste holivudska produkcija oličena ne samo u novcu već i u zanatskoj veštini i egzekuciji pojedinih kadrova.
SHAUN OF THE DEAD je film sa kojim se ZOMBIELAND najpre da porediti pošto oba govore o geekovima preuzetim iz neke već postojeće forme i smeštenim u zombi okolnosti. SHAUN je neuporedivo bolji pre svega jer su njegovi geekovi heroji, fikcionalni likovi čije su osobine kolio god bazirane na zbilji ipak umetnički uobličene, estetizovane, obogaćene smislom.
Dočim, ZOMBIELANDov social outcast ako se eventualno i može tumačiti kao edgy karakterizacija, do kraja filma ima transformaciju koja ga ne samo svodi na nivo "običnog čoveka" nego u njegovim postupcima čak ni dok nije "transformisan" ne sadrži apsolutno ništa od njegove tobožnje specifičnosti. Najžalosnije je od svega što kad se sve sabere, on na kraju filma čak ne postane ni heroj jer ne uradi ništa što već ranije nije radio, dok se držao pravila da se ne treba ponašati kao heroj. Autori čak nisu uspeli da osmisle ni taj jedan jedini gest koji bi realizovao i tu jeftinu transformaciju. Jedino po čemu se glavni junak ZOMBIELANDa razlikuje od prosečnog junaka AMERICAN PIE je odsustvo smisla za humor i optimizma.
ZOMBIELAND je inače ne samo upadljivo neduhovit film već bih rekao da u njemu nema nešto previše ni pokušaja humora.
Jedino istinsko bendovanje konvencije zombi filma u ZOMBIELAND jesto to da nijedan od ključnih junaka ne gine. To rešenje bi da nije proisteklo iz autorske nemoći bilo naprosto skandalozno. Upravo najveća majstorija ali i rizik (pa što ne reći i izvor ključne neuralgične tačke) SHAUNa jeste to što važni i omiljeni likovi stradaju uprkos tome što je to komedija i zabavan film. Ova ekipa očigldno nije imala hrabrosti ni da pokuša da reši tu jednačinu već je sve prevaziđeno time što ljudi u ovom filmu ne ginu kako bi valjda emocije ostale sterilne.
Moram priznati da sam se plašio da će ZOMBIELAND obesmisliti rad koji smo mrkoye i ja uložili u MONTE ZOMBIE. Taj rad je već dovoljno obesmišljen činjenicom da smo napisali scenario za zombi film koji se dešava u Crnoj Gori ali bio bi još obesmišljeniji da je ZOMBIELAND na neki način još napravio korak napred u reformi žanrovskih postulata. Uz opasnost da zvučim neskromno, mislim da bi autori ZOMBIELANDa upravo mogli mnogo da nauče iz MONTE ZOMBIEja.
Međutim, ne raduje me to što je MZ toliko cutting edge u odnosu na ZOMBIELAND. Mislim da je sramota naći se u situaciji da ljudi sa apsolutne žanrovske i kinematografske margine imaju svežiju viziju od nekoga ko dobija tako retku priliku unutar velikog studija.
* * 1/2 / * * * *
Zaista je tužno da glavni aduti filma koji ima ekskluzivnu poziciju da bude verovatno najskuplji film u istoriji zombi filma budu prizori slupanih kola na autoputevima i utisak vaskolike apokalipse, da ključni centerpiece filma bude geg kakav se vidi jednom sedmično u ENTOURAGE, a da sve ostalo bude do te mere polovno da maltene glumci ponavljaju svoje likove iz drugih filmova (i to u lošem smislu).
Jesse Eisenberg koji je neka vrsta turobnog Michaela Cere igra glavnu ulogu koja je repriza njegovog lika iz ADVENTURELAND (čak u oba filma zabavni park ima značajnu ulogu a slično se i zovu). Woody Harrelson igra karikaturu. Emma Stone igra svoj lik iz SUPERBAD. Bill Murray igra sam sebe. Tu je Bill možda najinteresantniji, on je kao čovek koji se na maskenbalu pojavi maskiranog u samog sebe, reklo bi se vrlo lakanovski.
I što je najgore od svega, svi ti polovni izraubovani likovi su isti kao i inače u svojim matičnim filmovima s tim što je ovde materijal slabiji.
Eisenbergov lik je naročito paradigmatičan pošto se dotiče nečega o čemu sam ranije već pisao a to je smrtonosni upliv geekovštine u holivudski film.
Naime, kada su prvi geekovi, Spielberg i Lucas ušli u kinematografiju, oni nisu zaboravili da geekovi za geekove ne treba da prave filmove o geekovima nego filmove za geekovanje. To je pravilo kog su se držali čak i kada je junak geek. Zato njihovi filmski geekovi nisu obični geekovi već ikone.
Sa uspehom Bill Gatesa, geekdom ulazi u globalnu modu ali sama reprezentacija tog miljea na filmu postaje dekadentna, a vrlo često i neumesna u određenim kontekstima.
Geekovi kao i druga živa bića koja se hrane mesom vlastite vrste od toga polude ili obole a ZOMBIELAND je upravo to, hranjenje geekova geekovskim mesom što nas naravno dovodi do štetnih efekata, a o tome kroz samu premisu govori i ZOMBIELAND jer u ovom filmu zombiji nastaju po principu bolesti ludih krava.
U tom smislu, kao geeku, glavni geek mi je odbojan. Kao što većinu ljudi rođaci odbijaju u seksualnom smislu, tako ni meni priča o ovom junaku nije delovala podatno za neki filmski eros.
O Woodyjevom liku pak, koji je debilno izvitoperenje svega onoga što čini ikonične filmske junake da i ne govorim. Zar nije upravo ovaj lik poniženje svih onih Snake Plisskena i njemu sličnih koje geekovi vole?
Likovi sestara hustlerki su kudikamo zanimljiviji ali svi njihovi subverzivni potencijali prokockani su u situaciju kada one pristanu da se voze sa njima dvojicom.
Baš bi me bilo briga za te junake, da li navijam za karaktere ili ne, i da li su mi simpatični za gledanje, da ima zombi akcije ili da barem film toliko ne insistira na tim prokletim likovima. Međutim, zombi akcije nema previše a i kad je ima nije ni napeta ni kreativna. Jedino što se izdvaja kao adut kad je reč o zombi akciji jeste holivudska produkcija oličena ne samo u novcu već i u zanatskoj veštini i egzekuciji pojedinih kadrova.
SHAUN OF THE DEAD je film sa kojim se ZOMBIELAND najpre da porediti pošto oba govore o geekovima preuzetim iz neke već postojeće forme i smeštenim u zombi okolnosti. SHAUN je neuporedivo bolji pre svega jer su njegovi geekovi heroji, fikcionalni likovi čije su osobine kolio god bazirane na zbilji ipak umetnički uobličene, estetizovane, obogaćene smislom.
Dočim, ZOMBIELANDov social outcast ako se eventualno i može tumačiti kao edgy karakterizacija, do kraja filma ima transformaciju koja ga ne samo svodi na nivo "običnog čoveka" nego u njegovim postupcima čak ni dok nije "transformisan" ne sadrži apsolutno ništa od njegove tobožnje specifičnosti. Najžalosnije je od svega što kad se sve sabere, on na kraju filma čak ne postane ni heroj jer ne uradi ništa što već ranije nije radio, dok se držao pravila da se ne treba ponašati kao heroj. Autori čak nisu uspeli da osmisle ni taj jedan jedini gest koji bi realizovao i tu jeftinu transformaciju. Jedino po čemu se glavni junak ZOMBIELANDa razlikuje od prosečnog junaka AMERICAN PIE je odsustvo smisla za humor i optimizma.
ZOMBIELAND je inače ne samo upadljivo neduhovit film već bih rekao da u njemu nema nešto previše ni pokušaja humora.
Jedino istinsko bendovanje konvencije zombi filma u ZOMBIELAND jesto to da nijedan od ključnih junaka ne gine. To rešenje bi da nije proisteklo iz autorske nemoći bilo naprosto skandalozno. Upravo najveća majstorija ali i rizik (pa što ne reći i izvor ključne neuralgične tačke) SHAUNa jeste to što važni i omiljeni likovi stradaju uprkos tome što je to komedija i zabavan film. Ova ekipa očigldno nije imala hrabrosti ni da pokuša da reši tu jednačinu već je sve prevaziđeno time što ljudi u ovom filmu ne ginu kako bi valjda emocije ostale sterilne.
Moram priznati da sam se plašio da će ZOMBIELAND obesmisliti rad koji smo mrkoye i ja uložili u MONTE ZOMBIE. Taj rad je već dovoljno obesmišljen činjenicom da smo napisali scenario za zombi film koji se dešava u Crnoj Gori ali bio bi još obesmišljeniji da je ZOMBIELAND na neki način još napravio korak napred u reformi žanrovskih postulata. Uz opasnost da zvučim neskromno, mislim da bi autori ZOMBIELANDa upravo mogli mnogo da nauče iz MONTE ZOMBIEja.
Međutim, ne raduje me to što je MZ toliko cutting edge u odnosu na ZOMBIELAND. Mislim da je sramota naći se u situaciji da ljudi sa apsolutne žanrovske i kinematografske margine imaju svežiju viziju od nekoga ko dobija tako retku priliku unutar velikog studija.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment