Pogledao sam GAMER Neveldinea i Taylora.
Da razjasnim odmah na početku, za mene je nastavak CRANKa njihov definitivni film (još uvek, voleo bih da ga prevaziđu mada ne znam kako
) i GAMER je, po mom mišljenju, ipak znatno slabiji pošto za razliku od CRANKa koketira sa nekom vrstom respektabilnosti, smisla i angažmana.
Isto tako, moj subjektivni odnos prema Gerardu Butleru je znatno nepovoljniji od njegovog generalnog imidža. Za razliku od Stathama čiji sam fan, Butler mi je sirovina čiji uspeh ne razumem u potpunosti, i iako ne mogu osporiti da on elementarno funkcioniše u kontekstu GAMERa, šteta je što tu ulogu ne igra Statham, naročito pošto se dobro pokazao u vrlo sličnom DEATH RACEu.
GAMER na neki način i pripada toj DEATH RACE koncepciji, savremenog futurističkog filma izmeštenog tek nekoliko godina u budućnost u kome se reality TV bavi programima u kojima s ljudi međusobno ubijaju. To je kao SF premisa u suštini vrlo pase, GAMER konkretno liči na RUNNING MAN, a sam RUNNING MAN ima preteče u naslovima kao što je LE PRIX DU DANGER i sl.
Na nivou koncepta dakle Neveldine i Taylor se bave dosta bajatom postavkom i na nju kao takvu troše dosta vremena tako da se ne može reći da im je ona samo opravdanje za snimanje akcionih scena. Međutim, u toj zaostalosti i naivnosti SF premise i njihovim tretmanom antiutopijskog društva i pokreta otpora u njemu, leži i jedan od najvećih retro-kvaliteta ovog filma a to je jedna carpenterovska atmosfera na tragu THEY LIVE. U ovom filmu, Nevedine i Taylor vrlo carpenterovski prave film-artefakt, u kome interesantni detalji nadilaze film i dramski sadržaj kao celinu, i slično njemu nude jednu prilično retro vizuru, u njihovom konkretnom slučaju pre svega u ključu osamdesetih.
Verhoeven je u svojim futurističkim filmovima, naročito u TOTAL RECALL pravio slične zahvate, s tim što je Verhoeven ipak ozbiljan autor čiji filmovi imaju jedan zaokružen integritet dok su Neveldine & Taylor više nestašni klinci filmmakeri u čemu i jeste njihov osnovni šarm.
Kad je reč o stilu, smireniji je nego u CRANKu, i Neveldine & Taylor imaju neke specifične zahteve na koje dosta solidno odgovaraju, a to su scene igara u kojima su uspeli da zarobe taj utisak da nije reč o običnoj akcionoj situaciji nego da tu postoji još nešto pored toga i svakako da te sekvence imaju autorski pečat.
Ipak, za razliku od CRANKa, akcija nije non-stop, ima tu i dosta scena u kojima se izlaže zaplet i u njima se Neveldine & Taylor pristojno snalaze.
Što se odnosa prema igrama tiče, a to je tema ovih par dana, posle PANDORUMa, za razliku od CRANKa koji je potpuno na liniji GTA i uspeva da zarobi psihologiju ugođaja u toj igri na najbolji mogući način, GAMER, iako se formalno bavi igrom, nudi u stvari vrlo naivan prikaz igre i igranja.
GAMER u svakom slučaju donosi nesvakidašnju energiju za savremene uslove. I što je još važnije, nudi jedan vrlo lep retro ugođaj. Ipak, sasvim je sigurno da ima neobično usku ciljnu grupu pošto ne znam koliko su ovi kvaliteti zanimljivi široj publici danas. U tom smislu ne čudi tendencija da se Neveldine & Taylor istisnu van bioskopskog filma.
* * * / * * * *
Da razjasnim odmah na početku, za mene je nastavak CRANKa njihov definitivni film (još uvek, voleo bih da ga prevaziđu mada ne znam kako
) i GAMER je, po mom mišljenju, ipak znatno slabiji pošto za razliku od CRANKa koketira sa nekom vrstom respektabilnosti, smisla i angažmana.Isto tako, moj subjektivni odnos prema Gerardu Butleru je znatno nepovoljniji od njegovog generalnog imidža. Za razliku od Stathama čiji sam fan, Butler mi je sirovina čiji uspeh ne razumem u potpunosti, i iako ne mogu osporiti da on elementarno funkcioniše u kontekstu GAMERa, šteta je što tu ulogu ne igra Statham, naročito pošto se dobro pokazao u vrlo sličnom DEATH RACEu.
GAMER na neki način i pripada toj DEATH RACE koncepciji, savremenog futurističkog filma izmeštenog tek nekoliko godina u budućnost u kome se reality TV bavi programima u kojima s ljudi međusobno ubijaju. To je kao SF premisa u suštini vrlo pase, GAMER konkretno liči na RUNNING MAN, a sam RUNNING MAN ima preteče u naslovima kao što je LE PRIX DU DANGER i sl.
Na nivou koncepta dakle Neveldine i Taylor se bave dosta bajatom postavkom i na nju kao takvu troše dosta vremena tako da se ne može reći da im je ona samo opravdanje za snimanje akcionih scena. Međutim, u toj zaostalosti i naivnosti SF premise i njihovim tretmanom antiutopijskog društva i pokreta otpora u njemu, leži i jedan od najvećih retro-kvaliteta ovog filma a to je jedna carpenterovska atmosfera na tragu THEY LIVE. U ovom filmu, Nevedine i Taylor vrlo carpenterovski prave film-artefakt, u kome interesantni detalji nadilaze film i dramski sadržaj kao celinu, i slično njemu nude jednu prilično retro vizuru, u njihovom konkretnom slučaju pre svega u ključu osamdesetih.
Verhoeven je u svojim futurističkim filmovima, naročito u TOTAL RECALL pravio slične zahvate, s tim što je Verhoeven ipak ozbiljan autor čiji filmovi imaju jedan zaokružen integritet dok su Neveldine & Taylor više nestašni klinci filmmakeri u čemu i jeste njihov osnovni šarm.
Kad je reč o stilu, smireniji je nego u CRANKu, i Neveldine & Taylor imaju neke specifične zahteve na koje dosta solidno odgovaraju, a to su scene igara u kojima su uspeli da zarobe taj utisak da nije reč o običnoj akcionoj situaciji nego da tu postoji još nešto pored toga i svakako da te sekvence imaju autorski pečat.
Ipak, za razliku od CRANKa, akcija nije non-stop, ima tu i dosta scena u kojima se izlaže zaplet i u njima se Neveldine & Taylor pristojno snalaze.
Što se odnosa prema igrama tiče, a to je tema ovih par dana, posle PANDORUMa, za razliku od CRANKa koji je potpuno na liniji GTA i uspeva da zarobi psihologiju ugođaja u toj igri na najbolji mogući način, GAMER, iako se formalno bavi igrom, nudi u stvari vrlo naivan prikaz igre i igranja.
GAMER u svakom slučaju donosi nesvakidašnju energiju za savremene uslove. I što je još važnije, nudi jedan vrlo lep retro ugođaj. Ipak, sasvim je sigurno da ima neobično usku ciljnu grupu pošto ne znam koliko su ovi kvaliteti zanimljivi široj publici danas. U tom smislu ne čudi tendencija da se Neveldine & Taylor istisnu van bioskopskog filma.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment