Dugo sam se kanio da gledam LUCKY YOU Curtisa Hansona. Iako mi je Hanson jedan od omiljenih reditelja, sve najave i kritike koje sam video bile su odbojne i izbegavao sam ga da se ne bih previše razočarao. Naprosto tema i format filma su mi delovali kao promašaj u najavi.
Konačno, ipak skupio sam snagu i rekao bih da su sve slutnje koje sam imao uglavnom bile tačne, ali da nisu toliko drastične. Naime, LUCKY YOU je film o pokerašima u savremenom Vegasu kada je poker postao biznis, sport, medijski ispraćena atrakcija i kada su konckarske kompulzivne osobine prikrivene, dakle bez neke romantike ili fatalizma koji je ranije okruživao kockare. I sam Vegas postao je neka vrsta korporacije a atmosfera kocke ostala je samo neka vrsta poze.
Sam pristup priči je vrlo 70s, i kada glavni junak govori o backgroundu svog oca koji je sada pokeraš, a nekada je bio profesor književnosti, oseća se eho Karel Reiszovog filma THE GAMBLER po scenariju James Tobacka. Ta 70s atmosfera oseća se i u prilazu likovima i Hanson kao da snima svoj 70s film u kome umesto James Caana ili Robert Duvalla igra Eric Bana. A Baninog oca igra baš Duvall.
U nameri da film bude ozbiljan i atmosferičan, Hanson ga namerno drži u malo sporijem tempu što svemu dodaje na ozbiljnosti, što se ispostavlja kao dvosekli mač pošto je priča vrlo svedena i jasna, i čini se da nema tu psihološku produbljenost koju Hanson vidi u njoj.
Ono međutim što u filmu postoji jeste pravi master class iz režije, kad je reč o partijama pokera. Ja sam laik za karte i znam nešto najosnovnije o tome, međutim, Hanson maestralno uspeva da izvuče psihološku dimenziju iz pokeraških dvoboja. Iako bi se filmu moglo spočitati da je dosadan zbog partija pokera, one su u suštini psihološki pregnantne i vrlo vešto režirane. Ne mogu da kažem da sam do karaja filma uspeo da razumem sve detalje partija, ali sam razumeo sve psihološke nijanse.
Nažalost, na kraju ono što je osnovni problem filma jeste primena 70s senzibiliteta na sterilizovani savremeni Vegas u kome nema previše povoda za film niti pathos svojstven ozbiljnom 70s filmu što čini da LUCKY YOU bude vešto realizovan film koji naprosto nije dovoljno zanimljiv, osim kao excercise u Hansonovom izvanrednom poznavanju zanata i uživanja u gledanju velikih zvezda što očigldno nije bilo dovoljno da ga spreči u tome da posrne kao ogroman flop.
* * * / * * * *
Konačno, ipak skupio sam snagu i rekao bih da su sve slutnje koje sam imao uglavnom bile tačne, ali da nisu toliko drastične. Naime, LUCKY YOU je film o pokerašima u savremenom Vegasu kada je poker postao biznis, sport, medijski ispraćena atrakcija i kada su konckarske kompulzivne osobine prikrivene, dakle bez neke romantike ili fatalizma koji je ranije okruživao kockare. I sam Vegas postao je neka vrsta korporacije a atmosfera kocke ostala je samo neka vrsta poze.
Sam pristup priči je vrlo 70s, i kada glavni junak govori o backgroundu svog oca koji je sada pokeraš, a nekada je bio profesor književnosti, oseća se eho Karel Reiszovog filma THE GAMBLER po scenariju James Tobacka. Ta 70s atmosfera oseća se i u prilazu likovima i Hanson kao da snima svoj 70s film u kome umesto James Caana ili Robert Duvalla igra Eric Bana. A Baninog oca igra baš Duvall.
U nameri da film bude ozbiljan i atmosferičan, Hanson ga namerno drži u malo sporijem tempu što svemu dodaje na ozbiljnosti, što se ispostavlja kao dvosekli mač pošto je priča vrlo svedena i jasna, i čini se da nema tu psihološku produbljenost koju Hanson vidi u njoj.
Ono međutim što u filmu postoji jeste pravi master class iz režije, kad je reč o partijama pokera. Ja sam laik za karte i znam nešto najosnovnije o tome, međutim, Hanson maestralno uspeva da izvuče psihološku dimenziju iz pokeraških dvoboja. Iako bi se filmu moglo spočitati da je dosadan zbog partija pokera, one su u suštini psihološki pregnantne i vrlo vešto režirane. Ne mogu da kažem da sam do karaja filma uspeo da razumem sve detalje partija, ali sam razumeo sve psihološke nijanse.
Nažalost, na kraju ono što je osnovni problem filma jeste primena 70s senzibiliteta na sterilizovani savremeni Vegas u kome nema previše povoda za film niti pathos svojstven ozbiljnom 70s filmu što čini da LUCKY YOU bude vešto realizovan film koji naprosto nije dovoljno zanimljiv, osim kao excercise u Hansonovom izvanrednom poznavanju zanata i uživanja u gledanju velikih zvezda što očigldno nije bilo dovoljno da ga spreči u tome da posrne kao ogroman flop.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment