THE SILENT HOUR

Brad Anderson je režirao jedan od meni najdražih filmova HAPPY ACCIDENTS, ali spada među retke reditelje koji su režirali nešto što u toj meri volim a da njihov opus nadalje nisam pratio sa punom pažnjom.

Naravno, kad se pojavi novi Brad Anderson ne izbegavam, i ne izbegavam da ga izvedem Cripplu na istinu, ali dosta naslova mi je promaklo. Nekako, tranzicija iz indieja u surov žanr, prvo u nekom indie maniru a posle i klasičnom mejnstrim, u njegovom slučaju nije skroz uspela tako da je vremenom od reditelja važnih postao potpisnik nevažnih filmova i okrenuo se dosta televiziji.

THE SILENT HOUR je njegov novi film koji nažalost spada u taj domen "nevažnih naslova", pustio ga je na striminge i DTV Republic, legacy etiketa koju je kupio Paramount, i ne znam šta bi sa tim filmom bilo kod nekog drugog, ali je barem ta simbolika Republica upečatljiva.

Elem, THE SILENT HOUR je odličan mali akcijaš sa Joelom Kinnamanom u glavnoj ulozi i scenarijem Dana Halla koji nije naročito maštovit ali je pošteno napisan. Sve što sam želeo da vidim i da se desi, iz domena "e sad bi bilo dobro da", dobio sam, a Anderson režira vrlo sigurno a u pojedinim sekvencama nadahnuto.

Uvodna potera koja pokreće ceo film predstavlja Andersonov tour-de-force u kom pokazuje da je shooter koji zna posao. Ni kasnije on ne pada ispod nekog nivoa i inspirisan je baš koliko treba.

Za film koji je u suštini derivat DIE HARDa, THE SILENT HOUR je mogao imati za nijansu zanimljiviji objekat/ scenografiju/ produkcioni dizajn, ali i ovo je okej.

Glavni junak je policajac koji posle povrede mozga na jednoj akciji počinje da gubi sluh. Kolega ga vodi da mu pomogne kao "prevodilac" oko jedne svedokinje koja je gluvonema, i kada se on vrati po nešto što je zaboravio shvata da je došla ekipa da je eliminiše, a zgrada u kojoj ova živi je pusta jer je pred evikcijom.

Stvari su se zgodno postavile za fini DIE HARD derivat, a već iz kratkog prepričavanja osećate malo i aromu 16 BLOCKSa. Dakle, sve je tu i uživanje je zagarantovana.

Andersonov rad kamerom je izoštren radom na televiziji. Uspeva da snimi dovoljno zanimljivog materijala da stvari deluju dinamično i propulzivno. Kod njega ono što je savladao na televiziji ima pozitivan efekat, i to je dobra razmena znanja, nije iskvario stil nego se dodatno osposobio.

Ipak, činjenica je da ovde Anderson možda pre radi nešto što bi se očekivalo od Carnahana, i iako film ima svoju posebnost i nije je lišen, svakako da deluje ipak kao nešto što ne asocira na Andersona. Međutim, ovo je postao deficitaran žanr i maltene više nemamo reditelja za kog možemo reći da od njega ovo uopšte i očekujemo. Tako da, sve što treba urađeno je kako valja.

* * * / * * * *