SILKWOOD

Ne želim da istorija zatekne našu kinematografiju nespremnom pa sam u tom ime reprizirao SILKWOOD, jedan od filmova kakvi će uskoro morati da se snimaju kod nas.

CHINA SYNDROME je svakako jedan od predaka konspiracijski trilera o ekološkim nepočinstvima i Karen Silkwood je bila inspiracija za njega. Međutim, Bridgesov film je više važan nego što je uspeo da se održi kao gledalačko iskustvo do danas, iako i danas kad se pusti nema greške - i dalje je to bitan predak.

SILKWOOD je s druge strane zaista predstavnik tog žanra u punoj zrelosti u kom je Mike Nichols uspeo da napravi jedan diskretan konspiracijski triler sakriven u zanimljivu priču o ljudima iz radničke klase, gde upravo kroz prikaz njihove svakodnevice iznosi istinu o temi kojom se bavi.

Pre svega, kod Nicholsa na ekranu žive ljudi. U CHINA SYNDROMEu imamo Novinarku i imamo Uzbunjivača. U SILKWOODu imamo ljude. To je velika razlika i u suštini, SILKWOOD bi se žanrovski možda najpre mogao definisati kao jedna melodrama iz radničkog života i kao problemski film o pravima radnika.

Međutim, on jeste istovremeno i triler o ekološkom zagađenju potencijalno apokaliptičnih razmera i tu dimenziju izražava upravo kroz radničku melodramu.

Naime, dok su u CHINA SYNDROME protagonisti ipak stereotipni uzori svoje profesije, samopregorna novinarka i etični naučnik, ovde su protagonisti šljakeri, priprosta radna snaga koja gleda da obavi šta ima i da ide kući gde će da se opija, jebe i sluša narodnu muziku, s tim što eto posao im je da prave kapsule plutonijumskog nuklearnog goriva.

Isti su im i šefovi, nema u filmu nijednog sofisticiranog naučnika, lekar koji radi u pogonu je bivši veterinar koji ne zna svoj posao. Od velikog naučnog pronalaska, nuklearna energija je u ovoj fazi pre pedeset godina već bila svedena na običan posao kojim se bavi radna snaga sumnjivog znanja i sumnjive posvećenosti i rukovodioci koji su skloni da podvale i zbrzaju ne bi li zaradili novac.

To bismo teško drugačije upoznali izuzev kroz format melodrame u kome pratimo razne aktivnosti junaka koje kumulativno dovode do onoga što postaje triler.

U tom pogledu, Nicholsov film je mnogo više od onoga što ljudi misle da jeste, a to je ekspoze o slučaju Karen Silkwood koji svi znamo napamet. On jeste i to, ali kada se gleda, osim što svi znamo kako se film završava, u njemu itekako ima šta da se vidi.

Ovo je ozbiljan elitni filmmejking, apsolutno prepoznat u svoje vreme ali opet svež i danas jer je malo ko uspeo da ponovi ovu mešavinu socijalne melodrame gde su karakteri na prvom mestu a da ne podlegne konvenciji trilera ili pravničke drame.

* * * 1/2 / * * * *