BRULE LE SANG

BRULE LE SANG Akakija Popkhadzea je film oko kog mi nije lako da se odlučim.

Sasvim sigurno je reditelj gruzijskog porekla Akaki Popkhadze u potpunosti adaptiran na francuski žanrovski film i ovo je iznad svega derivat tamošnjeg stila, sa minimumom gruzijskog upliva koji je mahom ornamentalistički i ne donosi inherentnu promenu u odnosu na postojeće obrasce što je šteta jer kod tih etno-krimića volim da vidim različite kulture pristupa kriminalitetu.

U tom pogledu, gruzijski začin je mogao biti relativno osveženje ali ono što dobijamo su neke subskorsezeovske posete crkvi i paljenja sveća, i poneku scenu na gruzijskom.

S druge strane, sam francuski gangsterski film koji snima je uhodan, prepoznatljiv i bez razloga obremenjen loše shvaćenim rešenjima don Rodriga Sorogoyena, pa Pophadze pravi neke pokrete kamerom sa širokougaonim objektivima i kad treba i kad ne treba, a vrlo retko s njima pravi razliku a gotovo nikad ne gradi napetost kao majstor od kog ih je maznuo.

Međutim, ta gangsterska priča uspeva da ima dozu ubeđenja pa i svežine, a napadna rola Odlfielda Finnegana na kraju dobije neku vrstu čudne osećajnosti u jednom kokainskom delirijumu.

Akaki Popklhadze nije pokazao sigurnost koja je neophodna da bi ostvario zaista zaokružen gangsterski film. Upravo je bio klimav u ornamentalističkom elementu koji je uvodio i u rediteljskom osvežavanju forme koje joj nije bilo potrebno. Otud je film ostao možda i predug a jasno je šta bi se moglo reducirati.

Mogu da zamislim ljude koji su manje obavešteni o francuskom gangsterskom filmu kako imaju utisak da je ovo film za * * * ali kod mene je to ipak * * 1/2.