MARIA

Jessica Palud je u filmu REVENIR sarađivala sa Adele Exarchopoulos, najmlađom nagrađenom glumicom u Kanu, za film posle kog se žalila da se osećala objektifikovano u režiji Abdellatifa Kechiceha. Na filmu DREAMERS Bernarda Bertoluccia je bila u ekipi asistenata.

U filmu MARIA , Jessica snima priču o Mariji Schneider koja je igrala kod Bertoluccija u filmu LAST TANGO IN PARIS i kao što znamo posle njega se osećala zloupotrebljeno, objektifikovano, odala se porocima i samo deset godina kasnije svela se na to da glumi s Draganom Nikolićem, što verovatno dosta govori o stepenu sunovrata.

Adele Exarchopoulos je s druge strane Kechicheov film iskoristila da napravi sjajnu karijeru, i ovo o preteranosti scene seksa u filmu LA VIE D'ADELE ostalo je samo fusnota.

Maria Schneider ostala je kultna figura evropskog art filma. Odigrala je važne role u kapitalnim filmovima Bernarda Bertoluccija i Michelangela Antonionija, i to je dovoljno za karijeru. Sve dalje bilo je bonus. Njen nihilizam na setu i van njega ostao je predmet legende, njen angažman bio je pionirski, njene izjave bile su hrabre i šokantne.

U filmu MARIA nažalost ne vidimo ništa od toga. Vidimo Bertoluccija i Branda koji deluju dosta iskreno posvećeni svojoj umetnosti (iako u određenom smislu deluje da se Jessica Palud malo podsmeva njihovoj pretencioznosti, što joj ako imamo u vidu iskustvo iz prve ruke sa Bernardom možda i daje za pravo) i tu dolazi do Marijine traume. I posle toga sledi u filmu njeno lutanje, dato konfuzno, naivno, sa motivacijama koje su više deklarativne nego što istinski možemo da prodremo do njih.

I onda se sve završava njenim povratničkim press roundima koje je radila da promoviše film MERRY-GO-ROUND koji je Jacques Rivette snimio u tesnoj saradnji sa njom gde su Joe Dalessandro i ona zajedno sa rediteljem smišljali kao će ići priča. Film je snimljen 1977. a postprodukcija je trajala sve do 1981. kada je konačno izašao i doživeo brodolom.

Film se ne bavi toliko konkretnim filmovima koje je Maria snimala kasnije, pa ni ironijom da je ono na šta je bila "primorana" ispalo najznačajniji klasik, a snimanja sa Antonionijem kao bitnog i u osnovi dobrog iskustva za nju, praktično nema.

Film je paušalan ali pre svega nije naročito dobar niti vešto izveden, uprkos dobroj volji koju je pokazala Anamaria Vartolomei.

* 1/2 / * * * *