HELLBOY: THE CROOKED MAN

Brian Taylor je do sada ako ne najbolji, a ono svakako meni najdraži, reditelj koji se pozabavio HELLBOYem. Dok za Del Torove dve ekranizacije možemo da kažemo da su uradile "sve što su mogle" da od Mignolinog stupidnog stripa naprave A-film, da je Marshall snimio jednu obrnutu, nesputanu B-ekranizaciju, onda bi se za Taylorov film moglo reći da je radio u maltene C-uslovima ali je najbolje od svih njih razumeo kako da od toga snimi film.

THE CROOKED MAN je snimao Ivan Vacov i fotografija u filmu, u pogledu osvetljenja je ispod nivoa nečega što se snima u Srbiji. Naravno, Brian Taylor bira planove, tako da u skladu sa veoma skromnim budžetom kadrira vrlo efektno, međutim film prilično skaredno izgleda kad je reč o koloritu, pa samim tim i atmosferi. Sniman je po bugarskim šumama i vetrometinama, a one nisu baš filmične, boja tog neba, tog lišća, prosto nisu baš optimalni. Ipak je Holivud pravljen tamo gde je klima dobra za snimanje i daje filmične slike.

To je istovremeno i najveći hendikep filma. I svakako nije mali.

Taylor je međutim prvo bio jedan od scenarista i složio je scenario koji je u suštini jedan relativno mali, lokalizovan horor, smešten u Apalači predele, u kom Hellboy sa samo jednom saigračicom, mladom naučnicom, ulazi u okultnu zaveru u malom mestu i tom prilikom susreće negativca Crooked Mana koji se pojavljuje u stripu u toj jednoj priči.

Dakle, ovde nema onih budalastih animiranih likova, nema pokušaja da se napravi neka velika zavera u nekim Indiana Jones razmerama. Ovo je mali film walterhillovskih dimenzija.

U njemu je najveća glupost što je jedan takav lik kao Hellboy protagonista. Nema nekog razloga za to. Ali, Taylor to opet rešava na zanimljiv način. Ljudi koje sreće znaju za Hellboya, videli su ga u štampi kao heroja, a glumac koji ga igra nije predimenzioniran kao Perlman ili Harbour. Jack Kesy je u odnosu na ostale junake vrlo sličnih dimenzija, samo malo je krupniji od njih.

Složiću se sa puristima koji će reći da je Taylor umnogome isključio strip elemente iz ove ekranizacije, da je prišao stripu kao prema "švedskom stolu" i uzeo samo ono što mu odgovara. Tako je. Ali, napravio je do sada nešto najbliže filmu od svih svojih kolega, iako verovatno to isto je i najdalje od HELLBOYa do sada.

Međutim, ovo je film koji prosto funkcioniše kao jedna mala horor priča, i bez Hellboyevih moći u suštini, i bez predznanja o stripu. Zar nije to u stvari najvažnije za jedan film? Ja mislim da jeste.

Taylor je trećepotpisani na scenariju ali se i u tekstu i u izvedbi dramskih elemenata prepoznaje njegov pečat. Film je u celom tom svom raspadu i blatištu vrcav, dinamičan, ima odnose među likovima, a ne među karikaturama i sve u svemu našao sam puno toga u čemu sam uživao.

E sad, da li je Taylor snimio ono što se traži? Sva je prilika da nije, i HELLBOY je nešto vrlo limitirano pušten daleko od Amerike, i vrlo brzo se našao na strimingu. HELLBOY je u prve tri ekranizacije bio profilisan kao stripovski tentpole, A ili B dometa, ovaj film svakako nije to, čak nije ni akciona fantastika već pre svega horor.

Međutim, posle DEADPOOL & WOLVERINE i sličnih stvari, odličan je antidot, i što je najvažnije pokazuje da ima reditelja kojima je ipak film prioritet kad rade strip ekranizaciju.

Ne zaboravimo da je Taylor u sličnim, doduše ne bugarskim ali rumunskim uslovima snimio nastavak GHOST RIDERa. Ni to nije bilo uspešno, ali bilo je i slabije od ovoga jer je bilo opterećenije stripom.

Nadam se da će se Brian Taylor uskoro vratiti nekim redovni(ji)m aktivnostima.

* * 1/2 / * * * *