Debitantski film Benjamina Pfohla je nažalost jedna prilično konfuzna ali pre svega neodlučna priča o devojčici čiji su roditelji, usled privatnih problema postali podložni sekti koja im obećava preseljenje na Jupiter.
Ona upoznaje svet kao srednjoškolka i umnogome shvata da su namere roditelja nerealne ali opet ne može ni da se oslobodi iz njihovih stega.
I tako, ona malo posmatra svet, kreće se kroz njega, ima poneki važan razgovor s ovim s onim, desi se poneka važna scena ali sve ukupno svi su najpametniji kad ćute i kad Pfohl sa svojom ekipom ređa neke aseptične poetične kadrove solidnog nivoa realizacije.
Pfohl je sigurno imao velike ambicije, hteo je da progovori o detetu koje otkriva traumu roditelja usled koje su oni naivno poverovali guruu ali u tome nije uspeo, tako da ambivalentan kraj dodatno doprinosi utisku da on ipak na kraju nije znao šta snima.
No, dobro, najbolje je snimati dobre filmove, ali ako možeš da biraš nije loše ni imati putanju iz koje nadalje možeš samo da napreduješ.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment