DEADPOOL & WOLVERINE

Jedna od prvih reakcija. koju sami imao kad sam pogledao DEADPOOL & WOLVERINE bila je da repriziram THE FLASH u kom je DCEU uradio prethodnu, ali ne nužno i prvu multiverzumsku elaboraciju jednog lika.

Razlog za to je što su u tom filmu naprosto uspeli da urade celu tu multiverzumsku pizdariju i da snime naprosto nešto dobro, u tom pogledu bolje od raznih MCU derivata koji su se na tu temu vrzmali u post-ENDGAME svetu.

Naprosto, THE FLASH sebi nije smeo da dozvoli da ne bude izvanredan film, pa opet rezultat na blagajnama mu je izmakao i ispao je jedan od težih promašaja koji su signalizirali izmorenost publike superherojskim ekranizacijama.

DEADPOOL & WOLVERINE je prešao posle kupovine Foxa, u Disneyeve MCU ruke i uprkos tome što je Disney dvsotruko penetriran propašću nekoliko Pixar naslova i krizom MCU, mogao je sebi da dozvoli swagger filma koji nije preterano dobar.

DEADPOOL & WOLVERINE je problematičan film na sličan način kao i prvi Millerov DEADPOOL. Za razliku od drugog filma u kom je Reynolds otpustio Millera i kontrolisao stvari preko Davida Leitcha, i koji je bio vrlo dobar film, treći je opet zašao u domen "critic-proof" stripadžijske ali i filmofilske ezoterije, i to je zanimljivo jer je Shawn Levy ipak malo više od nekadašnjeg Van Dammeovog dublera. Međutim, izgleda da je Levy sada Ryanov omiljeni sluga, i ovo je film gde je on potpisan i kao prvi scenarista i potpuno je jasno da vodi glavnu reč.

Zanimljivo je da se dosta svesno odlučuje da model za treći deo u suštini THUNDERDOME. Ne samo da na par mesta evocira uspomenu na MAD MAX, namecheckuje i taj film i Furiosu kao junakinju već ga i strukturira kao priču o dva zalutala junaka koja bivaju zarobljena u svetu kojim vlada dijabolična i supermoćna vladarka (odabrana je Cassandra Nova, sestra Profesora X) i onda beže od nje okupljajući nove sledbenike, od kojih su neki čak i bukvalno deca.

Dakle, threequel formulisan po THUNDERDOMEu jeste intervencija za sladokusce. Isto tako, superherojski tim koji čine Jennifer Garner iz propale ekranizacije ELEKTRE Roba Bowmana, Wesley Snipes i BLADEa kao serijala koji bio uspešan pa se potrošio, Gambit u interpretaciji Channing Tatuma koji nikad nije ni snimljen a u opticaju su bili i Doug Liman i Rupert Wyatt kao reditelji, odnosno mala Dafne Keen kao X-23 iz LOGANa.

Ono što je problem jeste što ogromna količina aluzija na Fox kog više nema i raznih vidova fan servicea nije data u dobroj priči. I nije data u efikasnoj formi. Akcije ima u skromnom obimu, uprkos tome što ima recimo jedna i po scena dostojna najboljih momenata iz serijala. Mnogo se priča, mnogo je info dumpa, mnogo je ekspozicije i film je čudno sveden i statičan. Ovo jeste pokušaj da se napravi buddy film između Deadpoola i Wolverinea i na nivou likova to ne uspeva sasvim. Međutim, Reynolds i Jackman su harizmatični i to onda funkcioniše i uspeva kroz njih. Dakle, sve ono što ne pruži priča, nadoknađuju oni. Međutim, imaju puno scena sami, i teško ih popunjavaju.

Dakle, film je sav sačinjen od "critic proof" sadržaja, ali nije baš neki film, pomalo je dosadan, previše raspričan, i prosto ima praznog hoda, a osnov koji bi ga činio dobrim je tu, pa sve to onda još više frustira.

Ovaj film ima u sebi s druge strane nešto od duha samih stripova. Ima u OLD MAN LOGAN stripovima ovakve razvučenosti i da nije sve opšta deadpoolovska sprdačina, na to zapravo najviše i podseća.

Nisam od onih kojima "E kad sam video ___________ više nijednu manu nisam primetio jer je to genijalno!" ali ne mogu da osporim da je u ovom filmu i za mene bilo momenata u kojima sam takve neke stvari "video", međutim, to ipak nije dovoljno za film, i to od 128 minuta, barem što se mene tiče.

Ipak, verujem da će biti dosta ljudi koji nisu nužno potpuni moroni sa utiskom da je sve ovo zlato i vrhunska genijalnost što govori o sposobnosti malog fan servicea da pruži veliko zadovljstvo.

Zanimljivo je da je THE FLASH spojio neke DCEU kadrove sa ljudima koji su radili Marvel za Sony i napravio nešto što je uz takođe obilan fan service i veoma uspeo film. Ovde se to nije desilo, što opet ne znači da nema šta da se vidi. 

U tom smislu, ovde MCU zaista dostiže onu paradigmu filma kao cirkusa, u kom separatne tačke drže predstavu na okupu. Ovo je kolekcija skečeva, manje ili više uspešnih, nekih zaista briljantnih, ali sve to je ovog puta negde na granici onoga što po integritetu izraza i priče smatramo filmom. Barem ne onim vrednim pažnje.

Film je nesporno u nekim rešenjima hrabar, verujem da je u suštini mogao biti i bolji da je adekvatno skraćen, ali pošto nije onda je takav-kakav je.

No, kao što umetničkom filmu ne možemo oduzeti pravo da egzistira zbog jedne dobre ideje ili dobre scene, ni blokbasteru to ne smemo uskratiti. Ja lično mislim da skupi blokbasteri ne smeju da se na taj način snimaju, ali nisam ipak u stanju da to zabranim. Stoga je i ovo par vrlo zanimljivih ideja i dosta uspelih gegova u potrazi za celinom.

Da se razumem, Levy čak i uspeva da je nađe, pa na kraju ovo uspeva da se nekako privede kraju uz dozu zadovoljstva. Međutim, FREE GUY istog ovog dvojca bukvalno deluje kao Bergman u odnosu na ovo. I to moramo da priznamo.