STREET OF NO RETURN

Sam Fuller je ispitao lojalnost svojih novotalasovskih obožavalaca kada se tokom osamdesetih preselio u Pariz i praktično postao deo francuske kinematografije. U već ozbiljnoj starosti snimio je film STREET OF NO RETURN po romanu klasika Serie Noire Davida Goodisa kome je film i posvećen a adaptirao ga je lično sa Jacquesom Bralom, francuskim sineastom koji mu je i producirao film.

Keith Carradine igra neo-romantičnog pop muzičara koji se spetlja sa egzotičnom plesačicom koja je vlasništvo velikog mafijaša. Odlučuju da pobegnu zajedno ali mafijaš shvata šta je njihov plan, vraća je sebi a njemu iseče glasne žice.

Godinama kasnije, Carradine dobija priliku da se osveti i ponovo je oslobodi, sada iz pozicije alkoholičara i beskućnika.

Film je sniman u Evropi iako pretenduje da se dešava u nekom nedefinisanom ipak reklo bi se američkom prostoru. Uz Carradinea nema puno američkih glumaca, danas nam je najpoznatiji Bill Duke u ulozi policijskog starešine.

Neko bi rekao da je STREET OF NO RETURN kao STREETS OF FIRE za siromašne i ne bi mnogo pogrešio. Međutim, Fuller i dalje u ovoj već staračkoj fazi ima svoju energičnu "primitivističku" inscenaciju, sa dosta sirovih pokreta kamere, rezova na ekstremne planove, energične odnose među protagonistima i telima u kadru, i to je tek ponegde umekšano evropskom realizacijom, naročito u mirnim scenama gde probija taj miris evropske below the line ekipe.

U svakom slučaju, STREET OF NO RETURN izgleda kao film kakav bi 1985. sanjao da snimi neki naš reditelj zadojen kritikama iz Džuboksa, što ga samim tim čini naročito zanimljivim za naše gledaoce.

* * 1/2 / * * * *