Antonio Trashorras je španski žanrovski pregalac čiji dva celovečernja igrana filma u kojima glavne uloge ima Ana de Armas podsećaju pomalo na opus našeg Momira Miloševića. U oba filma sa vrlo malim budžetom i apsolutnim fokusom na glumce i mali broj objekata pravi filmove strave i napetosti na veoma domišljat način.
EL CALLEJON je film koji se sa ponosom hvata u koštac sa svojim malim budžetom. Uspeva nekako da nategne celovečernju minutažu, i na svu sreću u svemu tome nije dosadan, naravno uz određene uslovnosti, a to je da vam prija energija i harizma Ane de Armas. To srećom nije acquired taste ako imamo u vidu da je ona danas globalna zvezda.
Film se poigrava nekim rešenjima koja veoma volim, jedan je zvučna slika koja se kod junaka razlikuje od onoga što se zbiva okolo, ovde to nosi muzika koju sluša heroina - hotelska sobarica koja želi da postane plesačica i kroz muziku se nabacuje niz zanimljivih hintova o karakteru priče.
I uopšte, iako je ovo u suštini slasher i film "zatvorene" situacije gde posle prologa imamo praktično jedinstvo mesta, vremena i radnje, Trashorras jako dobro plasira detalje koji će "zaigrati" kasnije i upravo razradom tih elemenata uspeva da "uzdigne" neke relativno rutinske deonice.
Glumačka podela je malobrojna ali odlična. Ana de Armas naravno pokazuje sve predispozicije za dalji uspeh u glavnoj ulozi, ostali su takođe efektni i vizuelno i glumački. Trashorrasova inscenacija je vešta i efektna na malom budžetu, a scenario svojom veštinom dodaje ovim relativno rutinskim dešavanjima još jedan sloj.
EL CALLEJON ukupno uzev nije kapitalno ostvarenje ali jeste jako dobar primer zanimljivog rediteljskog i scenarističkog koncepta kojim se autor snalazi u jednoj zahtevnoj i mnogo trošenoj formi slashera na kom jednu žrtvu, na jednom mestu, u jednoj noći goni ubica.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment