VIER GEGEN DIE BANK

Ralph Maloney napisao je roman THE NIXON RECESSION CAPER i Wolgang Petersen ga je ekranizovao dva puta. Jednom kao televizijski film 1976. godine i četrdrset godina kasnije po povratku u Nemačku, pod etiketom svoje nekada moćne kuće Radiant i za nemački ogranak svog nekadašnjeg američkog doma Warner Brosa.

Druga ekranizacija nažalost pokazuje da Wolfgang nema vitalnost svog vršnjaka Paula Verhoevena i da mu je karijera efektivno završena poslednjim holivudskim filmom. On se vratio u Nemačku, i tehnički snimio je novu verziju svog ranog filma, ali ne nešto na liniji provokativnih dela kao što je bio DIE KONSEQUENZ recimo.

VIER GEGEN DIE BANK je korektna, ne naročito inspirisana i ne naročito bravurozna ali pristojno upakovana i pitka heist komedija u kojoj nažalost ni američki scenarista Tripper Clancy nije uspeo da prevaziđe inherentnu nezanimljivost nemačke filmske komedije, naročito u onoj varijanti koja se obraća najširoj publici. Gegovi se prepoznaju iz velike daljine i dok do njih dođemo nisu smešni, i sve je nekako maloekranski u izvedbi što je veoma čudno za Petersena čiji je DAS BOOT bio serija, film i neverovatno moćno pre svega bioskopsko iskustvo.

Film nosi jedan meta-momenat koji vredi pomenuti - u njemu igra Matthias Schweighoefer koji je nekoliko godina kasnije postao nosilac Snyderove heist franšize za Netflix. Til Schweiger, noseće ime nemačkog komercijalnog filma je igrao u Holivudu a od nemačkih kadrova odande tu je i Antje Traue. Čini se da Petersen kao i mnogi expat reditelji ipak jako veruje onima kojisu kao i on overili pečalbu.

VIER GEGEN DIE BANK nije sramotan zaključak karijere, ako Petersen ne bude režirao više, ali svakako nije čudo da mi je trebalo pet-šest godina da na njega slučajno naiđem.

* * 1/2 / * * * *