U najboljim deonicama KIMI Stevena Soderbergha evocira uspomenu na Samuela Fullera. U njemu ima sirovosti, nekih jako zanimljivih mizanscenih rešenja, old school ekstremnih kompozicija kadra, mladalačkih pokreta kamere i neobuzndane energije. Međutim, na nivou priče i na nivou celine, a naročito na nivou glumačke podele izuzev Zoe Kravitz i Rite Wilson, ovo je neinventivan, nedokuvan, nedovoljno osmišljen film u kom i dalje izgleda kao da David Koepp ne uspeva da pohvata konce nekada moćne a sada dosta konfuzne karijere.
Soderbergh je najjači adut ovog filma, ali ni on nije sve vreme u istom tonusu, i konačno on nije ni na ekranu, niti je presudno zadužen za priču, pa to što je pružio u delu kada je junakinja van kuće (a to je manje deo filma) ipak nije dovoljno da nadoknadi sve ono što u ovom throwbacku Hitcha, Antonionija i De Palme nije dobro.
Koepp je radio sa De Palmom, svojevremeno je oborio rekord cene za spec script sa PANIC ROOMom (koji nota bene na kraju nije bio neki vrhunski film) a sada gledamo samo krhotine tog rukopisa.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment