EVOLUTION

Kornel Mundruczo i Kata Weber su za svoj Proton teatar napravili predstavu EVOLUTION koju je sam reditelj definisao kao gesamtkunstwerk. Preko Artea je jedno od njenih baltičkih izvođenja čak i bilo dostupno za striming.

EVOLUTION definitivno nije gesamtkunstwerk već film snimljen za trinaest dana po pozorišnoj predstavi. Kao i na i PIECES OF A WOMAN, Marty Scorsese je potpisan kao producent, a slikao je Assayasov veteran Yorick Le Saux. Za trinaest dana je izvedena ova nova inscenacija i već u produkcionom pogledu ovo može biti definisani kao B-rad u Mundruczovom opusu ali iako nije ni po snazi ni po izvedbi ovo JUPITER HOLDJA reč je o jako zanimljivom pokušaju.

Estetski je najsnažnija prva priča, maltene bez reči i sasvim bez supstancijalnog dijaloga o jednom radnom procesu koji nas dovodi postepeno do onoga što je tema, a to je Holokaust, sećanje na njega koji bledi i antisemitizam koji ostaje. Druga priča govori o odumirućoj grupi ljudi koji su preživeli Holokaust čije sećanje polako postaje kontaminirano starošću, drugim događajima, formalnim pitanjima, konačno senilnošću a treća o njihovim unucima koji ponovo žive u svetu u kom ima mržnje, ima straha ali više nema tog sećanja iz prve ruke.

Le Saux sve snima sa idejom da se stvori utisak jednog kadra. Ove kadar sekvence nisu neki cuaronovski wow i barem jedna u samoj radnji nosi vremenski skok, međutim svaka ima smisla, u tom svom neprekinutom kadru prikazuje jedan kontinuitet stanja koji ima kumulativni efekat i služi kao bitno izražajno sredstvo.

Mundruczo sigurno ovo posmatra kao minor work u svom opusu, uostalom on je i ranije ekranizovao neke svoje predstave, međutim od tih pokušaja ovo je svakako najambiciozniji i tehnološki najzanimljiviji do sada.

* * * / * * * *