STOIC

STOIC Uwea Bolla sam iskreno pogledao kao čisti kompletista, da vidim glumački nastup Sama Levinsona u najvećoj ulozi koju je ostvario pre nego što se u potpunosti posvetio pisanju i režiji. Generalno nisam neki ljubitelj "lošeg filma" i tog kulta o "najgorim rediteljima" što je možda paradoksalno ako imamo u vidu da sam kao kritičar važio za priličnog "revolveraša". Dakle, umem da zapazim i cenim nešto loše kad vidim, ali iskreno nisam nikada našao fascinantne aspekte u radu Eda Wooda ili recimo Uwea Bolla. Čak u slučaju Eda Wooda mogu da kažem da sam prepoznao jednu dirljivu dozu pokušaja da snimi nešto dobro što mu izmiče.

Kod Uwea Bolla nisam nešto mnogo zapazio čak ni toga što ima Ed Wood, velikim delom jer sam njegove filmove gledao još dok nije bilo fame o njemu i bili su bezveze, a onda se stvorila fama i tad je već i on sam bio in on the joke i onda tu više nije ni bilo mogućnosti da se vidi nešto nesvakidašnje. Ono što pamtim jesu neke produkcije sa masom poznatih glumaca koje su naprosto šuplje i bezveze te sam nadalje to slabo gledao.

No, eto STOIC je naleteo da se pogleda iz nekih potpuno drugih razloga. Koliko sam shvatio on spada među Bollove "bolje" filmove, ali je i atipičan jer nije reč o nekakvom rip-offu nećeg skupljeg niti je ovo nekakav žanrovski rad već kao neki "problemski" i "ozbiljan" film.

Pa ipak, STOIC bih pre definisao kao exploitation odnosno torture porn kamufliran u problemski film o tri momka osuđena za nenasilne zločine koji ubijaju svog četvrtog druga u ćeliji kada on nije izašao u susret oko nekakvog bizarnog "kockarskog" duga. Uprkos tome što je ovo navodno istinita priča, mislim da je Boll u ovome video priliku za jednu kamernu sirovu priu koja nudi prostor za tehnički jednostavan prikaz nasilja, mentalnog, fizičkog pa na kraju i seksualnog, i u tom smislu, možda imam predrasudu ali ovo meni tako deluje.

Sam Levinson se odlično snašao kao glumac i da ga je taj put zanimao sigurno bi imao karijeru barem u određenoj meri, no kao autor je dakako neuporedivo bitniji i "korisniji" za sve nas.

No, kad je o Bollu reč, imao sam jedan drugi snažan utisak. Naime, ovaj film me je podsetio na masu nekog svedenog evropskog art housea, nekih ovakvih, ne preterano veštih ali ne ni sramotnih "malih priča" koje potpuno mogu da zamislim kako pobeđuju na nekim manjim festivalima. Lako bih mogao da zamislim isti ovaj film kako dolazi iz Srbije, od nekog mladog autora i odlazi možda čak i dosta daleko, recimo do festivala u Rotterdamu. Kad kažem "isti ovaj film", mislim to doslovno, dakle ne film iste ove teme ali veštiji i sl.

U tom smislu, Uwe Boll dolazi sa imidžom "najgoreg reditelja na svetu" i naravno ovaj film je dobacio recimo do Fantasie koja ga je ugostila pre zbog reputacije reditelja i da bi se zezala sa njim nego zato što zaista misle da im on može doprineti programu. Ali, sa nekim drugim imenima na špici sudbina ovog filma je mogla biti drugačija, i to je nešto sa čim treba da se pomire kako autori tako i poznavaoci filma kada se upitaju kako je nešto uspelo a nešto nije.