SEUNGRIHO

SEUNGRIHO Sung-hee Joa je Netflixov uspeh u ovoj još uvek mladoj godini i to pod naslovom SPACE SWEEPERS. Reč je o space avanturi koja ima nešto duha osamdesetih, sa najpribližnijom referencom recimo u naslovima kao što je GUARDIANS OF THE GALAXY. U svakom slučaju, ovo je vrsta filma koja je rado gledana, i rekao bih da je Besson možda i najznačajniji autor ove vrste svemirske avanture.

SEUNGRIHO ne dobacuje do VALERIANa ili FIFITH ELEMENTa pa ni do GUARDIANSa ali nudi nešto svoje, i veoma je simpatična u svojoj formalnoj razbraušenosti. Film je mogao biti kraći, narativno disciplinovaniji, ali sve u svemu ono što je bitno, u onome što je osnov priče i što je važno, on jako dobro funckioniše.

Sung-hee Jo je napravio film za globalno tržište, i ne kažem da je trebalo da ga svede na nivo svedenosti kakav je imao SPACE TRUCKERS Stuarta Gordona ali prosto mislim da se nije snašao u orkestriranju tolike količine različitih digresija i paralelnih tokova. Osnovna linija priča o grupi svemirskih “đubretara” koji pronađu devojčicu za kojom je raspisana poternica funkcioniše sjajno i da se film bavi samo njom bio bi izvanredan.

Ostali elementi su daleko od takvih da sve degradiraju ali su mogli biti bolji u izvedbi i formi i to je šteta jer je nukleus filma jako zdrav i snažan.

Sama egzekucija je grungy i podosta evocira osamdesete i upravo imena kao što je Stuart Gordon u najboljem smislu. Ovaj film je navodno koštao 21 milion dolara, to nije malo, ali svakako nije dovoljno za ovu vrstu spektakla kakvu Sung-hee Jo pravi, no on nalazi ključ stilizacije u kom taj devil may care pristup funkcioniše. Film je u izvesnom pogledu malo arhaiziran u postupku i to je efektno.

Uprkos tome što većim delom zaslužuje * * * ukupna izrada i balans svode ocenu ipak na * * 1/2.