MALCOLM & MARIE

MALCOLM & MARIE Sama Levinsona je film iznuđen pandemijom Covida, duo drama snimljena u specifičnim, gotovo laboratorijskim uslovima ovog leta. U tom pogledu, slično filmu LOCKED DOWN ali i SONGBIRDu, ovo je još jedno od dela koje je u produkcinom smislu inspirisano koronom ali isto tako važno je naglasiti da je ovo film u kom nema tog virusa i ne dotiče ga se.

Međutim, film se dotiče nekih drugih trenutnih epidemija u Holivudu a to su pre svega Me Too i Black Lives Matter, kao i opšti trend ka inluzivnosti koji predstavljaju jednu od okosnica naslovnog junaka Malcolma, mladog afroameričkog reditelja nadomak uspeha koji ne uspeva da ga zadovolji.

Marie je s druge strane njegova ljubav i muza, ali i neostvarena glumica koju je zaboravio da pomene u govoru na premijeri svog prvog značajnog filma.

U noći posle premijere oni prokaze kroz čitav niz ozbiljnih sukoba i polemika u kojima preispituju teme umetnosti, ljubavi, ličnih sujeta itd.

Međutim, uprkos tome što MALCOLM & MARIE govori o filmskom autoru i iskoračuje izvan okvira priča o odrastanju, adikciji i mučnim situacijama u konfliktu oštećene mlade osobe i društva, i samim tim iskoračuje iz dosadašnjeg Levinsonovog kanona - sam film koji je Malcolm snimio deluje kao nešto iz opusa ovog reditelja.

U tom smislu, možemo postaviti pitanje, koliko se MALCOLM & MARIE razlikuje od stvari kao što su ASSASSINATION NATION i EUPHORIA, i da li ovde mi ipak imamo neki drugi nivo realnosti u odnosu na onu koju je Levinson konstituisao u kanonskom radu. I zbilja, ovde i dalje imamo visoku estetizaciju, imamo neke od njegovih tipičnih kadrova koje lako prepoznajemo poput onih voajerskih izvan kuće, ali nema intervecnija sa probijanjem četvrtog zida, nema mjuzikla, nema oniričkih detelja.

Ipak, ono što postoji to jeste visoka estetizacija ove duo-drame, i kroz to se svakako i dalje postiže efekat “povišenog realizma”. Crno-bela fotografija doprinosi tom efektu da se film izdvoji u odnosu na snažan kolorit koji krasi Levinsonove druge radove.

John David Washington i Zendaya su sasvim logično privučeni ovim materijalom. Ovde ima šta da se igra. Pa ipak, uprkos njihovim maksimalno posvećenim ulogama i nastupu, ovde je u tekstu veoma “prisutan pisac” i snaga njegovog rukopisa. Dakle, ovo ipak jeste “pričaonica” u kojoj dijalog definitivno jeste namera, nije spontano ispoljena namera junaka u koju bezrezervno verujemo, ali glumci su u punoj koncentraciji, inscenacija je snažna i tekst je ineligentan, tako da taj utisak zaista ne smeta.

Meni su mnoge teme kojih su se likovi dohvatili u ovom filmu imale odjeka, i one koje su filmske i one koje su na nekom nivou lične. Pitanje inspiracije oslonjene na ljude iz stvarnosti je zanimljivo tumačeno, kao i pozicija autora u savremenom Holivudu koji je zgrčen pod pritiskom politike.

U tom smislu, MALCOLM & MARIE je zanimljiva rasprava o poziciji filmadžije, i zanimljiva terapija kako za svoje autore tako i za publiku. U njemu autor evidentno dotiče temu koja ga se tiče i spremno otvara svoj lični asortiman problema i autorskih opsesija. Sa dvoje mladih glumaca u usponu, on snima dosta kaloričan nastup za sve njih zajedno i nešto čime će uvek biti zadovoljni, kuda god ih karijera dalje povede.

Međutim, ono što je ključna stvar u ovom filmu jeste odluka autora koji je u narativnom pogledu zaista cutting edge u ovom trenutku da napravi zapravo jedan starinski rad o filmu i filmadžijama, koji mnogo više liči na LE MEPRIS i neke stare naslove, nego na ono što on sada radi, pokazujući da svega toga novog što radi nema bez onog starog.

* * * 1/2 / * * * *