THE BABYSITTER: KILLER QUEEN

THE BABYSITTER: KILLER QUEEN je nastavak filma THE BABYSITTER koji je McG snimio u Netflixovoj produkciji. Prvi film je bio negative pickup od New Linea, i to je krupna razlika jer je pravljen za bioskope i onda je prodat Netflixu. Drugi film je međutim nastao bez ikakvog obaziranja na moguću bioskopsku distribuciju i to se oseća.

THE BABYSITTER: KILLER QUEEN je jedan od onih žanrovskih filmova sa autorskim pečatom koji deluje kao spoj elemenata koji su zaista nešto što je u toku realizacije samo reditelj sa snažnom autorskom viizijom mogao da kontroliše.

Scenario Briana Duffelda je napravio iskren spoj testosteronske telesnosti slashera sa parodijom žanra i istovremeno je rekonstruisao nadražaje koje nude filmovi tog tipa sa njihovom dekonstrukcijom. Međutim, kako se kreće prema kraju tako je uspevao da proizvede pravo uzbuđenje, pravi eros i saspens i na kraju pravu emociju.

KILLER QUEEN je nastavak i send upuje nastavke i to sa okosnicom u TERMINATORu što je priličan meta-nivo jer McG je režirao SALVATION, po meni najbolji deo posle drugog, u ovom serijalu koji je  isprva redefinisao ideju sequela kao inferiornog u odnosu na prvi film a onda je iznova uspostavio punom snagom.

McG se tu dakle šali i sa sobom, i u žanru koji je pepun ove i one dekonstrukcije - uostalom zar nije slasher oporavljen korz parodiju kad ga je zadesio SCREAM (i spasao) uspeva da ponudi nešto zaista novo. Drugi BABYSITTER je na neki način DEADPOOL slasher filmova, a DEADPOOL je bio atipična parodija superherojskog filma.

Kao što je DEADPOOL na kraju payoff imao u onome što je superherojska priča, tako i KILLER QUEEN ima u slasheru ali i u odnosima među junacima koji mogu imati spasonosni smisao za njihovu situaciju.

Konačno, McG se ovde poigrava i monstrumom kao herojem što se neumitno dešavalo sequelima raznih horor serijala gde je ubica ili monstrum značajniji od likova koji su protagonisti. Počev od TERMINATORa i načina kako se transformisao iz ultimativne pretnje.

McG ovu ideju izražava jednom mešavinom postupaka i žanrova. Tu ima svega, i još je radikalniji u umetnutim digresijama, sa elementima mjuzikla, pojačane komedije i pojačanog gorea.

Brian Duffeld je prisutan kao inicijalni scenarista, a novi skript potpisuju Dan Legana, Brad Morris, Jimmy Warden i sam McG, i rezultat jeste raskošan i u najboljem smislu timski.

McG na ovom filmu radi po prvi put posle dužeg vremena sa novim DPjem i rezultat je izuzetno dobar. Shane Hurlbut nije tu, ali kao da jeste, fotografija je vibrantna, koloritna i smisao za humor u kadriranju je očuvan.

McG je napravio ozbiljnu bombu sa KILLER QUEEN. Neumitno je poređenje sa prvim filmom ali je deplasirano. Ovo je od producenta pa nadalje drugačija zverka i kao takva se mora gledati uz rame sa autorskim ekstravagancijama kao što je 6 UNDERGROUND mnogo pre nego sa nekim slasherom koji će snimiti Blumhouse.

* * * 1/2 / * * * *