MISBEHAVIOUR

Philippa Lowthorpe je režirala film MISBEHAVIOUR o izboru za Miss sveta 1970. u Londonu kada su se desili neki politički proboji. Jedan je bio protest feministkinja, a drugi je bio dolazak prve crne predstavnice iz JAR koja je nastupala zajedno sa belom predstavnicom.

 Taj izbor je očigledno bio kraj jedne ere. Na njemu je Jugoslaviju zastupala Tereza Đelmiš i nije ostvarila značajan rezultat ali se u nekim scenama ona pojavljuje i pominje, doduše bez dijaloga. U tom geoplitičkom smislu Jugoslavija je važna. SFRJ je u tom periodu dala jednu pratilju Nikicu Marinović i navodno nije postala Miss jer nije htela da potpiše ugovor da će nastupati u Vijetnamu pred američkim trupama. 

Takvom situacijom upravo i počinje ovaj film. Bob Hope zabavlja američke trupe i pred njih izvodi Miss World da ih pozdravi. Dakle, na početku filma ovo je imperialistička manisfestacija, sa patrijarhalnim stavovima i zamislima iz jedne ere koja je prošla davno pre toga i maltene dolazi iz pedesetih. 

Međutim, rasni i feministički momenat ulaze u igru i sam organizator protesta, impresario Eric Morley kog igra Rhys Ifans želi da sve očuva apolitičnim, ali njegov pristup je evidentno ostataj jednog prošlog vremena. Keira Knightley igra samohranu majku koja je upisala fakultet pod stare dane i angažovala se kao feministkinja i postaje lice te aktivnosti u medijima, a konačno i vođa diverzije na samom skupu. 

Kao glavni branitelj patrijarhata - vrlo zanimljivo - uzet je šoumen Bob Hope, takođe zabavljač iz jedne ranije ere, poznat po svom seksualizovanom humoru, a ovde prikazan kao već umoran i pritisnut ženinom ljubomorom zbog nekih nestašluka na ranijim izborima za Miss World. Međutim, Bob Hope mi nekako do kraja filma nije ispao toliki negativac koliko je Greg Kinnear mislio da ga napravi. 

Centralna ličnost među učesnicama je prva crna pobednica iz Grenade koju igra Gugu Mbatha-Raw te je star-power ravnomerno raspoređen. 

 MISBEHAVOUR je film o feministkinjama ali nije ogorčen i vrlo je mejnstrim u onom klasičnom britanskom stilu, u kom oni to jako dobro rade. Sam sukob koji se desio nije toliko dramatičan ali jeste zanimljiv i film je prijatan. Da li je nešto moglo da bude intenzivnije u filmu? Verovatno da. Da li se ovaj film može svrstati uz OFFICIAL SECRETS kao u suštini manje izazovna istinita priča sa Keirom? Da. Ali je svakako prijatniji film. 

* * * / * * * *