Wednesday, May 31, 2017

THE NUMBER 23

Sa velikim zakašnjenjem pogledao sam THE NUMBER 23 Joela Schumachera, jedan od onih filmova kojima je Jim Carrey želeo da se odmakne od svojih isključivo komičarskih rola, i snimio ga je u jednoj od svojih kreativno napotentnijih faza upravo na polju komedije. THE NUMBER 23 je baziran na scenariju Fernleya Phillipsa i nema nikakve sumnje da je autorska namera bila da upravo na bazi scenarija, odnosno na bazi same priče i načina kako je postavljena crpi ključnu atraktivnost filma. I nažalost, potencijalno zanimljiv zaplet o čoveku koji dobija na poklon knjigu koja naizgled govori o njegovom životu i razvija mu opsesiju brojem 23 (inače čestu među konspirolozima koji imaju numerološke fiksacije) slabo je realizovan iz više razloga. Jedan od osnovnih je taj što su scene u kojima se kao paralelna radnja prikazuje izmaštani svet romana, odnosno junakove projekcije u svet fantazije, deluje mahom jako nemaštovito, mehanički, i u pojedinim fazama repetativno tako da se taj dodatni sloj izraza umnogome gubi u nemaštovitoj egzekuciji na svim nivoima, od scenarističkog do rediteljstkog.

Potom, i u onim delovima koji su dobro dizajnirani i igrani, Schumacher ne uspeva da razvije neku pripovedačku virtuoznost, napetosti skoro i da nema, i ono što ima je nedovoljno u odnosu na materijal a to je šteta jer u pogledu fotografije u "realističnom" segmentu, uspeva da postigne zanimljivu atmosferu pa i dizajn.

Ako imamo u vidu da su glumci u filmu pre svega dobro izabrani, da je Carreyu odlično legao vehicle ovog profila, a da nmu je Virginia Madsen u svom post-SIDEWAYS ključu pružila izvanrednu podršku i komplikovane odnose među likovima učinila uverljivim, onda je zaista šteta što je film pao na nekim praktično mehaničkim detaljima filmske artikulacije.

* * / * * * *

No comments:

Post a Comment