KILL SWITCH Tima Smita je holandsko-nemački SF akcijaš koji headlinuje Dan Stevens. U ovom trenutku, Dan Stevens je glumac najgledanijeg filma godine i vrlo je luksuzno imati SF film sa njim u glavnoj ulozi, naročito ako imamo u vidu da je njegova reputacija u žanru vrlo visoka, počev od THE GUESTa preko serije LEGION pa do filma COLOSSAL. Tim Smit je holandski majstor za specijalne efekte čiji je put do prvog filma pravi žanrovski success story. Snimio je kratki film koji je stavio na YouTube i to mu je bio showcase za nastanak domišljatog KILL SWITCHa koji se pojavljuje i pod naslovom REDIVIDER.
Naime, domišljatost je pre svega u tome što Dan Stevens igra glavnog junaka bez kog nema nijedne scene u filmu ali je zapravo imao manji broj snimajućih dana jer znatni deo priče izložen je u formi subjektivnih kadrovao, kao u filmu HARDCORE HENRY. I zbilja, u poređenju sa HARDCORE HENRYjem, KILL SWITCH nije tako dosledan u postavci jer nisu sve scene date u subjektivcu, dakle Dan Stevens ima actual screentime, i sama akcija nije toliko barokna, ali opet poređenja su neumitna. Sve ono što je delu publike bilo odbojno u HARDCORE HENRYju važiće i ovde ali dobra vest je da - kome nije bilo odbojno, biće im sasvim prijatno.
Ostatak glumačke ekipe nije sasvim lišen imena, recimo tu je Berenice Marlohe, francuska glumica koja je nastupala u holivudskim hitovima, ali Tim Smit očigledno zna da je "ljudski faktor" najsoetljiviji segment filmmejkinga i zato je opustelost gradova i postapokaliptični posmrtni ambijent ono na čemu naročito insistira.
Premisa je izrazito hard SF za film koji ima jaku akcionu dimenziju i bazira se na putovanju između dve paralelne dimenzije koje se odvbija radi eksploatacije energije ali se potom pretvara ui potencijalni apokaliptični ishod.
Dan Stevens igra neustrašivog fizičara i astronauta koji iz našeg sveta treba da otputuje u paralelni i kada u taj svet stigne gledamo sve kao njegov POV. ta konvencija se vrlo brzo usvaja, a Tim Smit sve smešta u vrlo atraktivno i veštu izvedenu viziju bliske budućnosti, recimo na liniji Limanovog EDGE OF TOMORROW.
Jasno je da je Smitu CGI ključno oružje i naravno ima ga dosta ali to sve ne bi funkcionisalo bez vrlo ozbiljnog kadriranja, odabira lokacija i rada sa glumcima. Uprkos tome što CGIa ima dosta kvantitativno, Smit nema ni približno holivudski budžet tako da jako mnogo efektnosti crpi iz načina na koji ga smešta u prvi i drugi plan i izmešta ga iz uobičajenih konteksta. KILL SWITCH nije skup film ali evidentno je poverenje u Tima Smita i on zaista uspeva da na njega uzvrati.
Ne znam da li je i u kojoj postavci KILL SWITCH mogao biti bioskopski film ali ja bih ga na velikom ekranu svakako gledao. Međutim, ono što je evidentno jeste da je Stevens u međuvremenu postao toliko veliko ime da ovakav film sada pre dobija tretman "greha iz mladosti" nego nečega što bi moglo da iskoristi njegov uspon.
U svakom slučaju, oni koji odluče da gledaju film samo zbog Stevensa, iako njegov top billing jeste trik, sasvim sigurno neće biti prevareni. Nadam se isto tako da će Tim Smit dobiti još neku priliku da radi jer KILL SWITCH zaista ima jako puno B-filmske lucidnosti a ona zaslužuje da bude nagrađena.
* * * / * * * *
Naime, domišljatost je pre svega u tome što Dan Stevens igra glavnog junaka bez kog nema nijedne scene u filmu ali je zapravo imao manji broj snimajućih dana jer znatni deo priče izložen je u formi subjektivnih kadrovao, kao u filmu HARDCORE HENRY. I zbilja, u poređenju sa HARDCORE HENRYjem, KILL SWITCH nije tako dosledan u postavci jer nisu sve scene date u subjektivcu, dakle Dan Stevens ima actual screentime, i sama akcija nije toliko barokna, ali opet poređenja su neumitna. Sve ono što je delu publike bilo odbojno u HARDCORE HENRYju važiće i ovde ali dobra vest je da - kome nije bilo odbojno, biće im sasvim prijatno.
Ostatak glumačke ekipe nije sasvim lišen imena, recimo tu je Berenice Marlohe, francuska glumica koja je nastupala u holivudskim hitovima, ali Tim Smit očigledno zna da je "ljudski faktor" najsoetljiviji segment filmmejkinga i zato je opustelost gradova i postapokaliptični posmrtni ambijent ono na čemu naročito insistira.
Premisa je izrazito hard SF za film koji ima jaku akcionu dimenziju i bazira se na putovanju između dve paralelne dimenzije koje se odvbija radi eksploatacije energije ali se potom pretvara ui potencijalni apokaliptični ishod.
Dan Stevens igra neustrašivog fizičara i astronauta koji iz našeg sveta treba da otputuje u paralelni i kada u taj svet stigne gledamo sve kao njegov POV. ta konvencija se vrlo brzo usvaja, a Tim Smit sve smešta u vrlo atraktivno i veštu izvedenu viziju bliske budućnosti, recimo na liniji Limanovog EDGE OF TOMORROW.
Jasno je da je Smitu CGI ključno oružje i naravno ima ga dosta ali to sve ne bi funkcionisalo bez vrlo ozbiljnog kadriranja, odabira lokacija i rada sa glumcima. Uprkos tome što CGIa ima dosta kvantitativno, Smit nema ni približno holivudski budžet tako da jako mnogo efektnosti crpi iz načina na koji ga smešta u prvi i drugi plan i izmešta ga iz uobičajenih konteksta. KILL SWITCH nije skup film ali evidentno je poverenje u Tima Smita i on zaista uspeva da na njega uzvrati.
Ne znam da li je i u kojoj postavci KILL SWITCH mogao biti bioskopski film ali ja bih ga na velikom ekranu svakako gledao. Međutim, ono što je evidentno jeste da je Stevens u međuvremenu postao toliko veliko ime da ovakav film sada pre dobija tretman "greha iz mladosti" nego nečega što bi moglo da iskoristi njegov uspon.
U svakom slučaju, oni koji odluče da gledaju film samo zbog Stevensa, iako njegov top billing jeste trik, sasvim sigurno neće biti prevareni. Nadam se isto tako da će Tim Smit dobiti još neku priliku da radi jer KILL SWITCH zaista ima jako puno B-filmske lucidnosti a ona zaslužuje da bude nagrađena.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment