Guy Ritchie i Matthew Vaughn i dalje ostaju u trci. Vaughn je poništio Ritchieja LAYER CAKEom koji je znatno nadmašio sve što je Ritchie radio na polju krimića. Potom su iste godine imali KINGSMAN i UNCLE, oba su filma bila odlična, KINGSMAN je prošao bolje ali meni je na kraju ipak UNCLE daleko uzbudljiviji i rafiniraniji na nivou rukopisa. Pre skoro deceniju, Vaughn je snimio STARDUST, neočekivan izbor za reditelja koji je radio LAYER CAKE i ova ekranizacija Neila Gaimana donela je dosta klasicističkog postupka i pamtim je kao dosta dobar film. KING ARTHUR je međutim potpuna suprotnost. Naime, Richie nastavlja svoju "britansku" seriju reinvencije "ostrvskih" mitologija. Prvo je obradio Holmesa, zatim Bonda kroz UNCLE i sada to čini sa arturijanskim legendama.
Po mnogo čemu, KING ARTHUR je arturijanski KINGSMAN u kome na ideološkom planu, Ritchie pokušava da projektuje niz savremenih kontradikcija i eksplicitno ih ubaci u priču. Ovo jeste film mača i magije, ali je istovremeno i priča o klasnom sukobu, o rasnim tenzijama, o pitanjima manjina, pa čak i o Brexitu. I Ritchie nema zazora da sve te teme vrlo eksplicitno otvori i bez mnogo alegorija, direktno progovara o tome.
Otud, ko želi da vidi priču o Kralju Arturu, Camelotu i Excaliburu, neka zaboravi sve što zna o tome, ili neka ne dolazi u bioskop. Ritchie je snimio svoju grungy varijantu u kojoj je Arthur odrastao u bordelu i izvlačenje mača iz kamena ga zatiče kao londonskog makroa zlatnog srca.
Zli stric je srednjevekovni nacista, u dugu prema magijašima i monstrumima, u nepovoljnim dilovima sa prekomorskim silama gde Vikinzima plaća "danak u krvi". Magovi su progonjena populacija, skoro istrebljena, a deo dvorske gospode koja zna put do vlasti aktuelnog vladara drži pokret otpora koji u jednom trenutku pomaže Arthuru da uzme ono što je njegovo.
Ritchie u pogledu naracije koristi sve svoje montažne trikove, i ponekad čak i preteruje u prelitanju flešbekova, lažnih rakorda i montažnih sekvenci, ali film na kraju krajeva ne samo da stoji, i da je dinamičan u svoja dva sata trajanja već možemo reći da je u ključnim momentima vrlo intereantno koncipiran i da se priča izlaže kroz čisto filmsko pripovedanje. bez mnogo reči, Ritchie vizuelnim sredstvima izlaže transformaciju svog junaka, i KING ARTHUR je gotovo trainspottingovski u tretmanu odnosa junaka i mača odnosno moći koju Excalibur ima nad Arthurom.
Ritchie pokušava da narativno i vizuelno prevaziđe konvencije fantasy žanra, i u tome sam na njegovoj strani jer nisam neki preveliki fan. Međutim, u pojedinim tačkama osećamo kako Ritchie zapravo prezire fantasy, u čemu mogu da ga razumem, ali postavlja se onda pitanje zašto ga se latio jer je jasno da u filmu ovakvih kapaciteta i teme, pre ili kasnije mora da mu se povinuje. U toj borbi, Ritchie na kraju ne uspeva da reformiše fantasy ali uspeva da napravi jedan krajnje unikatan film u tom žanru. Film koji definitivno nosi njegov pečat.
Warner je mislio da je KING ARTHUR uvod u šestofilmje. Plašim se da nije, barem na osnovu rezultata koje će napraviti u Americi. Pored Ritchiejevog ludila, jedan od razloga za to je Charlie Hunnam kome je ovo druga ili treća promašena meč lopta u pokušaju da postane bioskopska zvezda. Odličan je glumac, radi sve što treba ali za sada ipak nema ono što je potrebno da iznese ovakav film kao zvezda, mada radi odličan posao kao glumac i nema mu se šta zameriti jer ono što je neophodno za zvezdu, to se ne može naučiti.
Kako god bilo, KING ARTHUR je jedinstven fantasy film, pravljen za one koje ovaj žanr u bioskopskoj formi inače ne zadovoljava i ne zanima.
* * * / * * * *
Po mnogo čemu, KING ARTHUR je arturijanski KINGSMAN u kome na ideološkom planu, Ritchie pokušava da projektuje niz savremenih kontradikcija i eksplicitno ih ubaci u priču. Ovo jeste film mača i magije, ali je istovremeno i priča o klasnom sukobu, o rasnim tenzijama, o pitanjima manjina, pa čak i o Brexitu. I Ritchie nema zazora da sve te teme vrlo eksplicitno otvori i bez mnogo alegorija, direktno progovara o tome.
Otud, ko želi da vidi priču o Kralju Arturu, Camelotu i Excaliburu, neka zaboravi sve što zna o tome, ili neka ne dolazi u bioskop. Ritchie je snimio svoju grungy varijantu u kojoj je Arthur odrastao u bordelu i izvlačenje mača iz kamena ga zatiče kao londonskog makroa zlatnog srca.
Zli stric je srednjevekovni nacista, u dugu prema magijašima i monstrumima, u nepovoljnim dilovima sa prekomorskim silama gde Vikinzima plaća "danak u krvi". Magovi su progonjena populacija, skoro istrebljena, a deo dvorske gospode koja zna put do vlasti aktuelnog vladara drži pokret otpora koji u jednom trenutku pomaže Arthuru da uzme ono što je njegovo.
Ritchie u pogledu naracije koristi sve svoje montažne trikove, i ponekad čak i preteruje u prelitanju flešbekova, lažnih rakorda i montažnih sekvenci, ali film na kraju krajeva ne samo da stoji, i da je dinamičan u svoja dva sata trajanja već možemo reći da je u ključnim momentima vrlo intereantno koncipiran i da se priča izlaže kroz čisto filmsko pripovedanje. bez mnogo reči, Ritchie vizuelnim sredstvima izlaže transformaciju svog junaka, i KING ARTHUR je gotovo trainspottingovski u tretmanu odnosa junaka i mača odnosno moći koju Excalibur ima nad Arthurom.
Ritchie pokušava da narativno i vizuelno prevaziđe konvencije fantasy žanra, i u tome sam na njegovoj strani jer nisam neki preveliki fan. Međutim, u pojedinim tačkama osećamo kako Ritchie zapravo prezire fantasy, u čemu mogu da ga razumem, ali postavlja se onda pitanje zašto ga se latio jer je jasno da u filmu ovakvih kapaciteta i teme, pre ili kasnije mora da mu se povinuje. U toj borbi, Ritchie na kraju ne uspeva da reformiše fantasy ali uspeva da napravi jedan krajnje unikatan film u tom žanru. Film koji definitivno nosi njegov pečat.
Warner je mislio da je KING ARTHUR uvod u šestofilmje. Plašim se da nije, barem na osnovu rezultata koje će napraviti u Americi. Pored Ritchiejevog ludila, jedan od razloga za to je Charlie Hunnam kome je ovo druga ili treća promašena meč lopta u pokušaju da postane bioskopska zvezda. Odličan je glumac, radi sve što treba ali za sada ipak nema ono što je potrebno da iznese ovakav film kao zvezda, mada radi odličan posao kao glumac i nema mu se šta zameriti jer ono što je neophodno za zvezdu, to se ne može naučiti.
Kako god bilo, KING ARTHUR je jedinstven fantasy film, pravljen za one koje ovaj žanr u bioskopskoj formi inače ne zadovoljava i ne zanima.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment