Pogledao sam THE PERKS OF BEING A WALLFLOWER Stephena Chboskog, film u kome je ovaj reditelj adaptirao vlastiti roman.
Moram priznati da sam imao dosta teškoća da prepoznam šta je toliko dobro prepoznato u ovom indie comingofageru koji je prenatrpan raznim motivima, nijedan ne razrađije do kraja, nijedan ne biva adekvatno akcentovan, i ima jedan atribut po kome se izdvaja a to je zaista izuzetna glumačka ekipa mladih talenata u kojoj se nalaze Emma Watson, Logan Lerman, Ezra Miller, Johnny Simmons…
Dakle, Chbosky je okupio sjajne mlade glumce i oni uspevaju da učine film dinamičnim koliko god je to moguće, ali pored sjajnih mladih glumaca, Chbosky na istom mestu uspeva da saspe i veliki broj motiva, i veliki broj klišea koji donose iznenađenje samo utoliko što gledalac ne očekuje da se u istom filmu mogu naći zajedno svi ti klišei.
Nažalost, evokacija epohe a to je kraj osamdesetih odnosno početak devedesetih nije preterano ubedljiva i ne doprinosi mnogo filmu. Naprotiv, u nekim trenucima možemo reći da je smeštanje filma u epohu samo još jedan opterećujući kliše coming of age filma kojim se Chbosky koristi kao poštapalicom.
Kao što motive uvodi potpuno nekiritički, tako se Chbosky neprekidno laća raznih pripovedačkih tehnika pa i na tom nivou THE PERKS OF BEING A WALLFLOWER na kraju deluje kao čudnovata mešavina nepotrebno uvedenih tehnika.
Nisam čitao prozni izvornik, ali upadljivo je da film Stephena Chboskog pokušava da obuhvati priču romana mnogo više nego neku logičnu celinu. No, moguće je da se delu publike sav ovaj nesklad svidi, ukoliko do njih uspe da dobaci emocija ovog filma koji je dobronameran, pun zvezda ali ne i puno više od toga.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment