BANDSLAM Todda Graffa je film sa ozbiljnim strukturalnim problemima na nivou scenarija koji ipak uprkos tome jako dobro funkcioniše jer ima izuzetno dobru glumačku podelu i duhovito napisane scene, uprkos manjkavostima na nivou sklapanja celine. Ono što bi se moglo definisati kao osnovni problem jeste izvesno neiskustvo u radu Todda Graffa na strukturama koje nisu mjuzikl. BANDSLAM jeste muzička komedija ali nije mjuzikl, niti tih muzičkih numera u filmu ima dovoljno niti su one toliko značajne kao vid ispoljavanja drame. I sa tim u vidu, Graff ima teškoće da izvuče linije priče u prvi plan. Na kraju, BANDSLAM ostaje pre svega priča o ličnom životu junaka a mnogo manje o onome što je naslovna tema filma a to je srednjoškolsko takmičenje bendova.
Na kraju je verovatno taj fokus na melodramu među junacima, koja opet pa meandrira između klasičnije ljubavne priče i studije karaktera, i uspela da pretvori ovaj film u prijatno iznenađenje. U određenom smislu čak, rekao bih da od naslova i estetizacije u režiji i gradim svoja strukturalna očekivanja od ovog filma a pitanje je da li su Todd Graff i Josh C. Kagan imali na umu da naprave nešto drugačije od ovoga. Dakle, možda BANDSLAM nije muzička komedija koja se otela kontroli i postala nešto drugo, neočekivanije i razbarušenije, možda je to "kvarenje" strukture bilo namera od starta. Ipak, rediteljski postupak je toliko na mikroplanu baziran na konvenciji muzičke komedije da se ovaj disbalans oseća kako god mu mi prilazili.
Gaelan Connell i Vanessa Hudgens predvode glumačku podelu u kojoj takođe ima određenih disbalansa, deo podele igra karikaturalnije od ostatka ali njih dvoje daju svemu izvanredno emocionalno jezgro a Gaelan Connell je na sve to izvanredan mladi komičar, a to ćemo za Hudgensovu otkriti kasnije, tek u seriji POWERLESS. Ipak, njih dvoje uspevaju da jasno centriraju pažnju gledalaca i da iznesu film dajući mu jasan temelj.
Kvalitet scena i glavnih glumaca je toliko visok da čini krupne zamerke na nivou strukture ne samo podnošljivim već i simpatičnim idiosinkrazijama koje svemu daju poseban pečat. BANDSLAM nije ispunio očekivanja Summita i Walden Medie na blagajnama ali uveren sam da je reč o filmu koji jako dugo i jako uspešno može da funkcioniše na kućnim formatima gde će na kraju sigurno biti prepoznat kao favorit iz senke.
* * * / * * * *
Na kraju je verovatno taj fokus na melodramu među junacima, koja opet pa meandrira između klasičnije ljubavne priče i studije karaktera, i uspela da pretvori ovaj film u prijatno iznenađenje. U određenom smislu čak, rekao bih da od naslova i estetizacije u režiji i gradim svoja strukturalna očekivanja od ovog filma a pitanje je da li su Todd Graff i Josh C. Kagan imali na umu da naprave nešto drugačije od ovoga. Dakle, možda BANDSLAM nije muzička komedija koja se otela kontroli i postala nešto drugo, neočekivanije i razbarušenije, možda je to "kvarenje" strukture bilo namera od starta. Ipak, rediteljski postupak je toliko na mikroplanu baziran na konvenciji muzičke komedije da se ovaj disbalans oseća kako god mu mi prilazili.
Gaelan Connell i Vanessa Hudgens predvode glumačku podelu u kojoj takođe ima određenih disbalansa, deo podele igra karikaturalnije od ostatka ali njih dvoje daju svemu izvanredno emocionalno jezgro a Gaelan Connell je na sve to izvanredan mladi komičar, a to ćemo za Hudgensovu otkriti kasnije, tek u seriji POWERLESS. Ipak, njih dvoje uspevaju da jasno centriraju pažnju gledalaca i da iznesu film dajući mu jasan temelj.
Kvalitet scena i glavnih glumaca je toliko visok da čini krupne zamerke na nivou strukture ne samo podnošljivim već i simpatičnim idiosinkrazijama koje svemu daju poseban pečat. BANDSLAM nije ispunio očekivanja Summita i Walden Medie na blagajnama ali uveren sam da je reč o filmu koji jako dugo i jako uspešno može da funkcioniše na kućnim formatima gde će na kraju sigurno biti prepoznat kao favorit iz senke.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment