Pogledao sam QUE DIOS NOS PERDONE Rodriga Sorogoyena. Pre nekoliko godina, veliku pažnju privukao je Rodriguezov LA ISLA MINIMA, film koji je nezasluženo hvaljen preko svake mere iako nije uspeo da kapitalizuje ključne elemente svoje premise. QUE DIOS NOS PERDONE je film koji baš zaslužuje takav nivo pohvala. Reč je o uzbudljivom trileru o dva madridska detektiva koji pokušavaju da reše slučaj serijskog ubice i silovatelja starica, u danima Papine poteze, i u klimi gde šefovi ne žele da objave ništa o samoj prirodi slučaja kako ne bi uzbunjivali građanstvo. Međutim, neprekidno falsifikovanje izveštaja i sprečavanje curenja u medije dovodi do toga da se ubica okuraži i krene da sve češće čini zločine.
Na zadatku su dva potpuno suprotna detektiva - jedan je siledžija koji tek treba da se u potpunosti vrati u službu posle kršenja propisa koje je njegovog kolegu učinilo invalidom a drugi je stidljivi istraživač koji bi postao sjajan detektiv da nema ozbiljan problem sa mucanjem. Iako ovo nije buddy film, i humora ima samo onoliko koliko proističe iz pojedinih dešavanja, njih dvojica zapravo čine pravu ekipu, jednog "kompletnog" detektiva.
Glumci su svi redom odlični, a Antonio de la Torre je napravio odličan lik kao stidljivi, mucavi detektiv. Roberto Alamo odlično kanališe Luisa Tosara kao kolega-siledžija. Pored same serije zločina, vrlo efektno i bez mnogo moralisanja prikazane su unutarpolicijske smicalice i deluju prilično ubedljivo. U tom smislu, Sorogoyen je postigao efekat madridske autentičnosti a da nije izgubio efikasnost i dinamiku američkog policijskog filma.
LA ISLA MINIMA je po određenim detaljima uspela da se nadoveže na atrakciju koju je tada stvorio TRUE DETECTIVE. QUE DIOS NOS PERDONE je međutim mnogo konkretnije delo te "generacije". Zločini kojima se bavi su groteskni i brutalni i tako su tretirani. Sorogoyen nije toliko bitan žanrovski reditelj u ovom trenutku, čak naprotiv ali verujem da će posle ovog filma svakako postati. Njegova jača strana su likovi i tu izvanredno gradi atmosferu i prati njihovu transformaciju, međutim ni brutalni prizori na mestu zločina, pa ni scene suspensea i nasilja mu nisu slabost, čak naprotiv. U pojedinim scenama QUE DIOS NOS PERDONE predstavlja žanrovskog velemajstora u nastajanju.
* * * 1/2 / * * * *
Na zadatku su dva potpuno suprotna detektiva - jedan je siledžija koji tek treba da se u potpunosti vrati u službu posle kršenja propisa koje je njegovog kolegu učinilo invalidom a drugi je stidljivi istraživač koji bi postao sjajan detektiv da nema ozbiljan problem sa mucanjem. Iako ovo nije buddy film, i humora ima samo onoliko koliko proističe iz pojedinih dešavanja, njih dvojica zapravo čine pravu ekipu, jednog "kompletnog" detektiva.
Glumci su svi redom odlični, a Antonio de la Torre je napravio odličan lik kao stidljivi, mucavi detektiv. Roberto Alamo odlično kanališe Luisa Tosara kao kolega-siledžija. Pored same serije zločina, vrlo efektno i bez mnogo moralisanja prikazane su unutarpolicijske smicalice i deluju prilično ubedljivo. U tom smislu, Sorogoyen je postigao efekat madridske autentičnosti a da nije izgubio efikasnost i dinamiku američkog policijskog filma.
LA ISLA MINIMA je po određenim detaljima uspela da se nadoveže na atrakciju koju je tada stvorio TRUE DETECTIVE. QUE DIOS NOS PERDONE je međutim mnogo konkretnije delo te "generacije". Zločini kojima se bavi su groteskni i brutalni i tako su tretirani. Sorogoyen nije toliko bitan žanrovski reditelj u ovom trenutku, čak naprotiv ali verujem da će posle ovog filma svakako postati. Njegova jača strana su likovi i tu izvanredno gradi atmosferu i prati njihovu transformaciju, međutim ni brutalni prizori na mestu zločina, pa ni scene suspensea i nasilja mu nisu slabost, čak naprotiv. U pojedinim scenama QUE DIOS NOS PERDONE predstavlja žanrovskog velemajstora u nastajanju.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment