Pomalo je dirljivo kada vidimo potpunu histeriju koju izazove neamerički film kada relativno pristojno mada ne bez neveštine ponovi formulu koju bismo smatrali potrošenom u Holivudu. EL CIUDADANO ILUSTRE Gastona Duprata i Mariano Cohna je primer takvog filma. Ovo je priča o nobelovcu koji se vraća na predavanja i dodelu nagrade u rodnoj varošici a tamo se naravno suočava sa raznim opštim mestima, od stare ljubavi i drugova, pa sve do optužbi da je stekao slavu pljujući svoje selo itd.
Sam film se praktično po malo čemu može izdvojiti o čitave plejade holivudskih filmova o povratku bludnog sina, čoveku koji nije prorok u svom selu, slavne ličnosti koja se suočava sa iskrivljenom percepcijom svog rada itd. Međutim, iako je argentinska kinematografija na vrlo visokom nivou, što je pokazala prošle godine u Veneciji sa filmom EL CLAN, ovde je dobila tretman nesposobnog deteta koje zaslužuje prekomerne pohvale jer je uspelo da napravi nešto što koliko-toliko ima smisla.
Sam film je podnošljiv i zapravo najveći problem je ekstatična recepcija kritika i nagrade u Veneciji koje deluju zaista prenaglašeno u odnosu na sadržaj. EL CIUDADANO ILUSTE je u tom smislu jedan by the numbers pregled opštih mesta, urađen u nešto slabijem tempu u odnosu na potencijalni holivudski film snimljen na ovu temu, i sa glumom glavnog junaka u nešto nižem ključu. Pa ipak, lako mogu da zamislim holivudski rimejk sa glumcima u rasponu od Larry Davida do Billa Murraya.
U nekoliko navrata se citira proza naslovnog junaka. Nažalost, mislim da je mogla biti još efektnije napisana, a ovako je relativno mlak spoof latinoameričke književnosti, ali je namera očigledna i hvale vredna. Tehnička realizacija je korektna ali ne i više od toga.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment