I.T.

Potpuno je neverovatno da se sa nemalim resursima nezavisnih producenata i finansijer snimaju filmovi kao što je I.T. Johna Moorea sa Pierce Brosnanom. Moore je reditelj koji je predugo bio tolerisan u studiju Fox, i kada se taj njegov iracionalno dugi ostanak tamo zahršio kreativnim krahom petog DIE HARDa, otišao je kod nezavisnih producenata ali je dobio priliku da snimi film koji je po kapacitetima mogao biti prestižni DTV a u nekoj varijanti možda stići i u bioskope. Ipak, I.T. je film koji će potonuti u duboku opskurnost uprkos tome što je Moore reditelj koji je bio u dodiru sa ozbiljnim filmom, kao uostalom i sam Brosnan. Ruku na srce, Brosnan nije redovni bioskopski igrač, ali je uspevao u svojoj post-Bond fazi ne samo da odigra zanimljive uloge već i da se nađe u izuzetnim filmovima kao što je recimo bio NO ESCAPE Braže Dowdle. I.T. je barem na papiru čak i skuplji od NO ESCAPE ali je nažalost neuporedivo gluplji i besmisleniji.

I.T. je za početak film koji želi da bude izuzetno moderan, da govori o savremenom fenomenu, maltene da podseti na njegovo izopačenje, ali rezultat je potpuno obrnut, deluje arhaično kao da je snimljen recimo sedamdesetih. Zaplet je jednostavan, bogati vlasnik avio kompanije (rip-off RANSOMa) otpušta malo neobično prisnog IT tehničara iz svoje firme i ovaj svojim hakovima kreže da mu uništava život, između ostalog i kroz hakovanje njegove vrlo moderne kuće i njegovog novog automobila.

Ta cela priča sa hakovanjem je apsurdno zastarela iz više razloga, ali ponajpre zato što se junaci ponašaju kao da nikada nisu čuli za hakovanje tako da njih sve ovo neverovatno iznenađuje. I to ne važi samo za roditelje koji su sredovečni ljudi već i za njihovu kćer tinejdžerku. Svi su doživeli hakera kao neverovatnu pretnju biblijskih dimenzija, a intruziju u privatnost i funkcionisanje uređaja kao užas koji je teško pojmljiv čoveku.

Pierce Brosnan nema mnogo šta da igra u ovom materijalu i onda, vrlo neobično za ovog prekaljenog profesionalca, počinje da gazi, da šmira, da prenaglašava u pokušaju da unese “nešto” u ovu praznu dramsku ljušturu. Međutim, u filmu gde haker ima poređane led ekrane i go hakuje pošto ga to uzbuđuje, zaista nema nekog razloga da se Brosnan toliko unosi.

Moore praktično nije snimio nijedan dobar film, ali ipak je bio prisutan kada su snimani major filmovi i to se na pukom tehničkom nivou vidi u ovom ostvarenju. Tim pre je žalosno što i takva limitirana rediteljska veština ne uspeva da se iskoristi za nešto smisleno. Kada tome dodamo traženje Brosnanovog pojavljivanja, onda se postavlja ozbiljno pitanje kako je neko odobrio snimanje BAŠ OVOG scenarija.

I tu dolazimo do možda najzanimljivije dimenzije ovog promašaja. Dakle, kako je neko izabrao da snima baš ovaj scenario. Naime, ovaj predložak deluje kao namerna zavera sa idejom da se marginalizuje non studio film. Prosto je neshvatljivo da je u bilo kom trenutku i na bilo kom nivou iko pomislio da ova priča može funkcionisati. Očekivalo bi se da barem Brosnan koji je u ovom filmu imao tituli izvršnog producenta, i Moore koji je, kako rekoh, do pre neki dan radio za majore, imaju neki kriterijum. Ipak, u poslednje vreme imam vrlo bizarna iskustva i kao gledalac i kao čitalac stvari koje se radi na toj ničijomj zemlji između DTVa i nezavisnog filma.

Sve su češće odluke da se snimaju scenariji koje niko ne bi greenlightovao pri zdravoj pameti. Dok to donekle mogu da razumem za neke indie scenarije ili neke outrageous žanrovske premise koje naprosto ne bi prošle u major studijima i nezavisni producenti hoće da se kockaju sa tim, nije mi jasno kada pogledamo film kao I.T. koji je bizarna mešavina rip-offa RANSOMa i recimo onog muškog teen FATAL ATTRACTIONa sa Mark Wahlbrgom i još koječega, ali sa tim dodatkom da ovde ukradena rešenja nikako ne funkcioništu, dakle nema leka ni u rip-offu. Ako je dakle kockanje sa nečim “svežim” a besmislenim razumljivo, teško je objasniti kocku sa nečim bajatim i nevešto postavljenim.

I.T. je scenario koji je zahtevao ozbiljan scenario kao repromaterijal za stvaranje napetosti i što bolje korišćenje “glumačkih kapaciteta”. U tome nije uspeo i za to je kažnjen. Pa ipak, zauvek će ostati misterija zašto su Moore i Brosnan ovo sebi uopšte dozvolili.

Ono što je u ovom filmu pozitivno jeste da je deo njegovog profesionalno realizovanog segmenta bio i naš čovek, reditelj Ivan Andrijanić, ovde u svojstvu montažera. 

* 1/2 / * * * *