Pogledao sam odličan slovenački dokumentarni film NEKOČ JE BILA DEŽELA PRIDNIH Urše Menart i u svojih 77 minuta trajanja vrlo efikasno i iznenađujuće informativno pokušava da dokaže svoju tezu - da su slovenačka pop muzika, dizajn, reklame i slika koju su time izgradili o samima sebi - pomogli da se ubrza proces osamostaljenja države. Film naravno ne pokušava da dokaže kako su to bili isključivi faktori ali se u pravoj meri fokusira na njihovu ullogu katalizatora.
Super-atraktivni i internacionalno prepoznatljivi sagovornici poput Slavoja Žižeka pojavljuju se samo u arhivskom materijalu, ali su oni koji govore u filmu ne samo vrlo kompetentni već i izrazito prepoznatljivi kao prototipi njuški iz osamdesetih koje se operisale po kulturama urbanih centara bivše SFRJ.
U vizuelnom pogledu, NEKOČ JE BILA DEŽELA PRIDNIH bazira se na talking head tretmanu sagovornika, koji su postavljeni u zanimljve mizanscene, ali zato vizuelnu svedenost nadoknađuje izvanrednim i izvanredno korišćenim arhivskim materijalom koji će naravno kod dela publike pobuditi i nostalgiju ali i snažne reakcije jer ima prizora uz koje smo zbilja odrastali.
Na kraju krajeva, film ne stavlja nikakav predznak pred samo osamostaljenje Slovenijom, i bavi se samo svojom temom, tako da nije iritantan za gledaoce iz drugih razdruženih jugoslovenskih republika.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment