Pogledao sam OUR BRAND IS CRISIS Davida Gordon Greena, igrani film u kome je adaptirana istinita priča već obrađena u dokumentarnom filmu o američkim savetnicima na bolivijskim izborima. O ovom filmu se nema šta reći jer sve ono što je vidljivo spolja, iz same najave, manje-više dobija se i gledanjem, bez ikakve svežine ili nekog zanimljivog dodatka.
Glavna uloga bila je namenjena Georgeu Clooneyu, što bi OUR BRAND IS CRISIS učinilo potpuno predvidivim ostvarenjem liberalnog Holivuda, ali Clonneya je zamenila Sandra Bullock, i uspela da posle ogromnog uspeha GRAVITYja snimi potpunu suprotnost tom filmu. Green nažalost nema dovoljno zrelosti da iz polu-zanimljive premise izvuče bilo šta zanimljivo osim da doda nekoliko vrlo površnih scena gross out humora.
Film govori o cinicima, o ljudima koji su prodali svoju dušu i pamet i đavolu, ali u samoj scenarističkoj realizaciji ostaje začuđujuće pitom i baziran na krajnje “osećajnim” premisama i esencijalnosti likova. Jedini mikro-uspeh ovog filma desio se slučajno i javio se pre svega u formi toga što likovi nisu dovoljno simpatični i njihove replike nisu dovoljno inteligentne da bi se likovi savetnika pretvorili u heroje koji fasciniraju gledaoca. Ipak, ne možemo reći da to nije bila namera.
Kako je ceo film rađen “spolja” tako se odvija i njegov “unutrašnji život”; pravi dramski sukobi, transformacije likova itd. Sve to je ostalo na površini, ali holivudska produkcija i glumci koji nisu slučajno poznati čine da sve to prođe relativno glatko.
Na kraju, ovo nije film u kome se oseća neko nezadovoljstvo zbog propuštene prilike, mada prilika svakako jeste na neki način propuštena. Ovo je jedan od onih retkih liberalnih filmova u kome se glumci uprkos svom ubeđenju i premisi koja se mogla kapitalizovati ne trude dovoljno da prenesu svoju poruku publici. Green, kao rediteljski kameleon koji želi da se izrazi u raznim žanrovima i sa različitim ambicijama sigurno doprinosi tom utisku.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment