Pogledao sam MAN IN THE ATTIC Huga Fregonesea, treću ekranizaciju romana Marie Belloc Lowndes THE LODGER. Jednu od njih radio je Hitchcock, druga je imala tretman A-filma, a Fregoneseova je realizovana kao B-filma i u vreme izlaska smatrana je suvišnom. Opšti utisak da je ovo nepotrebna ekranizacija doveo je i do marginalizacije ovog filma koju on nije zaslužio. Reč je o vrlo atmosferičnom B-filmu u kome je Fregonese uspeo da napravi dosta dobru hemiju među junacima unutar domaćinstva koje sumnjiči svog novog podstanara da je Jack the Ripper. Ako imamo u vidu da nam je ishod priče zahvaljujući ranijim ekranizacijama poznat, Fregonese dosta dobro uspeva da izgradi ambivalentnost oko naslovnog junaka i da vrlo dobro prostavi okolnosti oko emotivnog odnosa koji prema svojoj okolini gradi svirepi ubica.
Film je vizuelno najživlji kada izađe na noćne londonske ulice a Fregoneseu se mora skinuti kapa kako je u ovako atmosferičan film koji bi se mogao definisati kao svojevrsna dekonstrukcija viktorijanskog trilera, uspeo da uklopi i dve plesne-pevačke numere a da one ne razore sve ono što je dotle izgradio.
MAN IN THE ATTIC nije najznačajnija ekranizacija LODGERa ali je mnogo bolja od onog statusa koji ima u literaturi i percepciji Fregoneseovog opusa.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment