STALAG LUFT

Pogledao sam STALAG LUFT televizijski film poznatog britanskog televizijskog komediografa Davida Nobbsa, u režiji Adriana Shergolda, snimljen 1993. godine. Glavne uloge tumače Stephen Fry i Nicholas Lyndhurst i STALAG LUFT iako je komedija, nije toliko smešan koliko je prepun vrlo zanimljive ironije koja se javlja na nivou zapleta, situacija, i odnosa među likovima.

STALAG LUFT počinje kao standardna priča o ratnim zarobljenicima u Drugom svetskom ratu - britanski piloti zarobljeni su u logoru Stalag Luft III, dobro poznatom iz istorijskih knjiga ili filma GREAT ESCAPE. Jednog dana pred kraj rata, oni žele da pobegnu. Nemci saznaju za taj plan i umesto da ih spreče, nude im da pobegnu zajedno sa njima jer rat je pri kraju, Sile Osovine će ionako izgubiti a i da nije tako, posada logora bi bila streljana zbog bekstva.

Prilikom bekstva, Britanci odluče da ostanu u logoru i puštaju Nemce da odu. Kako bi na miru dočekali raspoloženje i prošli nemačke inspekcije, organizuju se među sobom kao čuvari i zarobljenici, i tada stvari postaju interesantne a duboki klasni sukobi, potisnute simpatije prema nacizmu i tome slično kreću da izlaze na videlo.

STALAG LUFT je formalno gledano farsa, naročito kada se uzmu u obzir promene u odnosima među junacima i sukobljenim stranama, ali uprkos pojedinim karikaturalnim prikazima, recimo Adolfa Hitlera, sve ostalo je začuđujuće ozbiljno. Da nije reč o televizijskoj produkciji koja je unapred u to vreme bila osuđena na svojevrsnu vizuelnu svedenost, da ne kažem rudimentarnost, lako bih mogao da zamislim STALAG LUFT kao oštar satirični film o Drugom svetkom ratu, na liniji STALAG 17 i nekih drugih.

Stephen Fry naročito daje zanimljiv doprinos, pre svega kao autentični poliglota u podeli, a zatim i kao lik koji svojim underplayem uspeva da emituje jasnu dozu oportunizma svojstvenog višim klasama britanskog društva. Nicholas Lyndhurst s druge strane, nama prevashodno poznat kao Rodney Trotter, nudi njegovog “narodnog oponenta”, podređenog koji polako shvata da je nadređeni odavno izgubio autoritet.

Za STALAG LUFT bi se moglo reći da u sebi nosi nešto neotkrivenog potencijala, iako sam po sebi i u ovoj ekranizaciji dobro funkcioniše. Ipak, jasno mi je zašto nije percipiran kao klasik, a to ga čini dosta pogodnim za rimejk.