REGRESSION

Amenabar je imao priliku da se vrati u tokove relevatnosti time što je izabrao film REGRESSION za projekat posle AGORAe. Nažalost, TESIS i ABRE LOS OJOS odnosno THE OTHERS su jako daleko od ovog promašaja. REGRESSION je Amenabarov prvi solo scenaristički rad, i za početak oseća se odsustvo Mateo Gila koji je uostalom, iako saučesnik Amenabarovog strmoglava, sada zapravo kudikamo relevatniji reditelj od njega, naročito ako se držimo maksime “you are as good as your next movie” kao i one u kojoj umesto “next” kaže “last”.

REGRESSION je za početak nemaštovito režiran film koji ne nudi apsolutno ništa od one ubedljivosti koju je ranije nosio Amenabar. U ambijentima koji su mogli produkovati novi TWIN PEAKS, Amenabar nažalost produkuje jedan krut, monoton, neubedljiv triler koji pokušava da bude pametan, ali to sve s jedne strane obezvređuje uključivajem nekih banalnih horor detalja, a zatim i opštom čamotinjom jende generalno letargične egzekucije na svim nivoima, od reditelja do glumačke ekipe u kojoj Ethan Hawke i Emma Watson odavno nisu delovali tako neupotrebljivo.

Ovaj film je naročito zanimljiv kao promašaj za Emmu Watson koja posle HARRY POTTERa pokušava da napravi portfolio saradnji sa ozbiljnim rediteljima, i Amenabar je nažalost u toj kolekciji samo ime, ali sam film koji su napravili neće podići njen rejting na viši nivo.

Sama priča je neartikulisana u dramaturškom pogledu, ne znamo ni kada počinje ni kada se završava, a u pogledu junaka i njihove transformacije krajnje je nezadovoljavajuća.

Međutim, ceo Amenabarov ključ stilizacije u kome pokušva da snimi triler o sektašima dosta niskog nivoa kako bi ozbiljno progovorio o kulturalnom aspektu okultizma i sektašenja je ultrabizaran, pošto na kraju ne samo da njegov film ne deluje kredibilno jer naprosto nije uverljiv na nivou realizacije, ako reditelj želi da prikaže nešto kao stvarnost ne radi to tako, već govorim jezikom eksploatacije o opasnosti eksploatacije što deluje maltene edwoodovski. 

* 1/2 / * * * *