LIEB VATERLAND MAGST RUHIG SEIN

Pogledao sam LIEB VATERLAND MAGST RUHIG SEIN Rolanda Klicka, ali verziju pod naslovom BERLIN VIOLENT CITY nahovanu na engleski. Ovo je bio jedan od ranih radova tada mladog producenta Bernda Eichingera, jedne od najzanimljivijih producentskih figura u istoriji evropskog filma, a isto tako film je snimao sjajni direktor fotografije Jost Vacano koji je ostavio značajan trag u Novom nemačkom filmu i posle sa Verhoevenom otišao u Holivud, praktično radeći sa njim tamo više nego Jan De Bont.

Klickov film je zanimljiv hladnoratovski krimić koji meša sirovi realizam sa hiperkinetičkim stilom koi je u to vreme forsirao recimo Jerzy Skolimowski a kod nas na primer Kokan Rakonjac ili Jovan Jovanović. Klickov postupak je zanimljiv, on teše narativ do same esencije, u filmu nema pasažnih scena niti delova kojima se uspostavlja ritam kroz intervale, sve je akcenat i u pogledu pripovedanja i u pogledu kadriranja. Vacanova kamera često snima sa ramena, u pokretu, sa dosta krupnih planova proisteklih iz približavanja protagonisti. Time se postiže utisak svojevrsne neizdržive napetosti, ali ne u formi suspensea, više u formi histerije, Berlin je vibrantno prikazan, i uprkos tome što je film smešten u epohu, sniman je 1976. godine a govori o periodu oko 1961. godine, recimo, Klick na tome previše ne insistira, mada ne bih rekao da ima nekih previše upadljivih grešaka. 

Klick je sam i napisao ovu dosta slobodnu adaptaciju romana Johannesa Mario Simmela. Ovo je jedan od naslova kojim je gradio svoj imidž mavericka Novog nemačkog filma koji se zbog sukoba sa industrijom nažalost umirovio pre vremena.

* * * / * * * *