Pogledao sam MOONWALKERS Antoine Bardou-Jacqueta, i uprkos tome što je ova produkcija kuće Partizan čiji je najpoznatiji reprezent Michel Gondry obećavala zanimljivu komediju na temu pokušaja CIA da angažuje Stanley Kubricka radi snimanja lažnog sletanja na Mesec, rezultat je površna, rutinska i tek simpatična krimi-komedija u kojoj se robustni, traumatizovani siledžija iz CIA i mladi rok menadžer šarlatan neočekivano bonduju u pokušaju da naprave duplu prevaru i lažno sletanje snime bez, nedostupnog Kubricka.
MOONWALKERS svemu prilazi na prvu loptu i nemam problem sa tom vrstom filmova, naprotiv, ali mi se čini da je u ovom slučaju tema pružala više mogućnosti.
Bardou-Jacquet hoće da bazira komediju na ekscesu klišetiziranih slika o Amerikancima koje gaje Evropljani, i obrnuto, a oni svi zajedno imaju svoje predrasude o Britancima. I u principu taj postupak donosi dosta jednostavnih humorističkih postavki i razrešenja, mada je i puno humora.
U pojedinim situacijama zabune ne deluju ni duhovito i pikantno već mučno, ali ne u pogledu saspensa već jasnog rizika da scena krene da stagnira u predvildjivom smeru.
MOONWALKERS na kraju uspeva da postane zabavan film, ali siguran da nije samo manje postigao od onoga što sam ja očekivao već i od onoga što se od Partizana očekuje.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment