VICTORIA

Pogledao sam film VICTORIA Sebastiana Schippera, vrlo zanimljiv film koncpirian da izgleda kao da je iz jednog kadra, ali tu svoju dimenziju koristi na specifičan način. Naime, VICTORIA u suštini jeste bazirana na bravuri ali se na njoj ne insistira. Dakle, ovo nisu cuaronovski kadrovi koji pokazuju i ne kriju velike majstorije Emmanuela Lubezkog, ne kombinuju puno široke i uske planove, drugi plan i sl. već se mahom fokusira na uže planove, dvoplane, krupne planove, naravno ne bežeći i od širih i od nekih finih ali nepretencioznih, vrlo realističnih koreografija u njima. Dakle, ovo je mizan-kadar koji se bavi režijom unutar jednog pokreta kamere, sa puno pomeranja gledaočeve pažnje, akcenata itd. Schipper odlično gradi atmosferu, napetost, i pre svega odnose među likovima. Glavni muški lik prolazi odličnu transformaciju od dosadnog uličara, preko suštinski pristojnog čoveka kome je neprijatno do tragične figure. Isto tako španska glumica Laia Costa je sasvim dorasla zadatku da bude emotivni i pripovedački centar filma.

Berlin je odlična lokacija i Schipper maestralno koristi upadljivo nezanimljive, naizgled nefilmične lokacije gradskih blokova marginalne arhitektonske invencije. Direktor fotografije Surla Brandth Groeven ima dosta iskustva u danskoj kinematografiji ali ovo mu je jedan od prvih dugometražnih radova tako da je postigao pravi uspeh sa debitantskim filmom i napravio fotografiju sa kojom će se definitivno izdvojiti na tržištu.

U vreme izlaska filma se govorilo da je VICTORIA zaista snimljena u jednom kadru ali iskreno čisto sumnjam u tako nešto jer bi takav projekat iziskivao maltene marvelovski stepen budžeta. Ako je zaista tako onda autori i ekipa zaslužuju još dublji naklon.

Schipperu je ovo četvrti dugometražni igrani film. Ipak, u najboljem smislu te reči ima energiju debitantskog, i sasvim sigurno i njemu otvara mogućnosti za dalji napredak u karijeri. 

* * * 1/2 / * * * *