WAR BOOK

Pogledao sam WAR BOOK Toma Harpera, film po scenariju Jacka Thornea za koji sam uveren da će pravo mesto naći tek na televizijama iako je previđen za bioskopsko prikazivanje a čak je imao i premijeru na otvaranju roterdamskog festivala. Harper i Thorne su sarađivali na seriji MISFITS i na film SCOUTING FOR BOYS i ovde pokazuju jedno novu dimenziju svog rada. Naime, Harper i Thorne su u svojim ranijim saradnjama obično pravili nekakav “povišeni realizam” i u tematskom i pripovedačkom, pa samim tim i vizuelnom pogledu, dočim je WAR BOOK polemička drama starog kova - kamerna je - uglavnom smeštena u prostoriju za sastanke i ima protagoniste koji koriste sve moguće verbalne moći ne bi li jedni druge ubedili u određene stavove.

WAR BOOK je knjiga protokola koja se povremeno obnavlja u skladu sa pretnjama sa kojima se Britanija suočava a junaci ovog filma sa Vladini službenici koji su se skupili da je dopune kroz jednu malu trodnevnu simulaciju nuklearnog rata koji započinju Pakistan i Indija ali ubrzo se pretvara u globalni sukob.

Naravno, ova mala psihološka laboratorija koju su osmislili Thorne i Harper uskoro počinje da pokazuje razne klasne, rasne i etičke podele, različite poglede na pitanja slobode, države i pozicije Britanije u međunarodnom poretku.

Thorneov dijalog je prepun podataka, zanimljivih ideja i rešenja, pa je samim tim podnošljiviji za sat i po gledanja nego što je inicijalno napisan. Kao i inače u polemičkoj drami, ton dijaloga je “povišen”, dignut za čitav stepen iznad uobičajenog, ali zahvaljujući zanimljivoj temi, film uspeva da isprati taj tonalitet.

Harper je i dalje sklon visokoj estetizaciji prizora čak i kad je reč o filmu koji se u osnovi fokusira na likove i njihovu diskusiju, i film u vizuelnom pogledu deluje najbogatije što može. Ipak, i dalje verujem da je mali ekran logičnije mesto za ovakvu priču nego bioskop. Stoga, nadam se da će se ovaj film uskoro pojaviti i na repertoaru naših televizijskih kuća.

Film ne samo da je zanimljiv zbog svoje “problemske” dimenzije već i zbog toga što nudi zanimljiv prototip za novi vizuelni pristup kamernoj dijaloškoj drami. Thorneov tekst bih vrlo lako mogao zamisliti u pozorištu, bez većih izmena. 

* * 1/2 / * * * *