AS ABOVE, SO BELOW

Pogledao sam AS ABOVE SO BELOW John Ericka Dowdlea. Nisam bio upoznat sa radom ovog reditelja ali posle NO ESCAPE koji mi se izuzetno dopao, krenuo sam da ga sistematski ispratim, koliko je to moguće jer njegova prva dva indie filma ne mogu da nađem. U svakom slučaju, krenuo sam od kraja. AS ABOVE SO BELOW ima dobru lokaciju, dobru podelu i dobru egzekuciju. Jedino što nema je smisao i to na jednom dubinskom nivou filmskog izraza. Naime, praviti found footage film sa pećinom, odnosno lagumom u kome se pojavljuju emanacije ličnih strahova spada u red besmislenijih odluka sa kojima sam se suočo na filmu. Naročito jer su LIČNI strahovi prikazani kao KOLEKTIVNI doživljaj. Dakle, noćnu moru jednog junaka, greh iz prošlosti koji ga progoni i sl. ne samo da “objektivne kamere” beleže iz nekoliko uglova već se taj strah u adekvatnoj formi javlja svim učesnicima dešavanja kojima su neki od tih strahova ne samo potpuno nepoznati, već kad je reč o traumi francuskog vodiča eksplicitno je dato da nikome ne priča šta mu se desilo. Samim tim, film gubi mogućnost da gledaocu te emanacije deluju kao subjektivno viđenje, potonuće u ludilo i prikazuju mu se nažalost kao potpuna budalaština, bez ikakve dileme i bez ostatka.

Stoga, film ne pada ni na nivou likova koji nisu baš briljantni ali su barem diferencijani, ni na nivou realizacije, jer ovo je jedan od onih found footage filmova koji pokušavaju da iskoriste koncept kako bi bili vizuelno zanimljiviji nego da su konvencionalno kadrirani, služeći se ekstremnim planovima, poigravajući se sa off prostorom i sl. On pada na nivou premise koju ni podela ni egzekucija ne mogu da spasu. 

* * / * * * *