Pogledao sam NO ESCAPE Johna Ericka Dowdlea, jedno od najprijatnijih iznenađenja ove godine. Glavni adut ovog filma Dowdleov propulsivni stil filmmejkinga u kome se priča pokreće i kada stvari krene više nema zaustavljanja. Film govori o predstavniku američke hidrotehničke firme u azijskoj zemlji koji se doseljava sa porodicom, i prvog dana njihovog boravka kreće puč, čija su osnovna meta imperijalisti, a pučisti su nemilosrdni.
Owen Wilson i Lake Bell su odlični u glavnim ulogama i stilski uspevaju da iznesu role u ovom napetom i maštovitom chase movieju koji pokazuje transformaciju običnih građana u heroje, kada to situacija i ugrožena porodica zatraže. Uprkos tome što u više navrata NO ESCAPE pribegava fizici poznih nastavaka DIE HARDa, sasvim sigurno imamo posla sa naslovom koji se oslanja na neprolaznu atraktivnost priča o everymanu u nevolji. I to everymanu za kog se ne ispostavi da je nekada bio operativac CIA.
Ta uloga bivšeg obaveštajca prepuštena je Pierceu Brosnanu koji pravi do sada najbolju send up ulogu u odnosu na svoj minuli bondovski rad. Posle NOVEMBER MANa u kome je delovalo da je pukao, ovde se ispostavlja kao i dalje relevantna njuška, doduše, u sporednoj ali značajnoj roli.
Ipak, u svemu ovome Dowdle je glavna zvezda i njegove inscenacije su ipak glavni adut. Film je znalački kadriran, sa precizno odmerenim pokretima kamere i precizno odmerenim suspenseom. Ako imamo u vidu da film počne furiozno i maštovito, dobro je koliko uspeva da održi tonus do kraja. Dowdle se našao u puno prilika da posrne i uglavnom nije, na tome mu treba čestitati.
NO ESCAPE je u odnosu na uloženi budžet odlično prošao. Trud se dakle isplatio na blagajnama, pa se nadam da če Dowdle nastaviti da dobija dobre prilike.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment