Sebastian Schipper počeo je kao štićenik Toma Tykwera i njegov debitantski film ABSOLUTE GIGANTEN je snimljen u produkciji slavnog zemljaka. Kao i druge produkcije firme X Filme oko koje se okupljao Tykwerov kolektiv, i ovaj ima određeni tehnički nivo i kapacitet za estetizaciju. Problem je nažalost u tome što je Schipperov debitantski film na mentalnom nivou studenta posle prvog semestra učenja filmske režije, sa čudnim spojem arty zahvata, evokacija mladosti i generacijskih nestašluka, uz koketiranje sa nekim atrakcijama svojstvenim repertoarskom filmu.
Otud je zanimljivo koliko su generacijski filmovi sa raznih meridijana i iz raznih epoha zapravo vrlo slični sa rodonačelnicima tog podžanra poput AMERICAN GRAFFITTI, s tim što je malo koji tako dobar. U slučaju Schippera, neko će prepoznati Lucasa, neko Wima Wendersa, neko Kassovitza, ali što više pokušava da artikuliše svoj autentični ambijent, nekako sve dublje tone u nešto što je neko drugi već uradio.
Ono što se Schipperu ne može oduzeti je sposobnost da u ovom filmu iskaže na nivou pojedinačnih scena. Štaviše, scena stonog fudbala je antologijska. Iako sam stoni fudbal često gledao na filmu, ovako dobru scenu stonog fudbala, i pokušaj da se u formi stonog fudbala prikaže maksima Rinusa Michelsa o “fudbalu kao ratu” nikada nisam video. Reditelj koji uspe da u debitantskom filmu snimi ovakvu scenu za udžbenike svakako da nije zalutao u kinematografiju.
Pa ipak, sasvim je sigurno da ovaj film ne odaje utisak vrlo ohrabrujućeg debija, zbog svojih očiglednih dečjih bolesti. Schipper je morao da snimi još dva igrenjaka posle ovoga da bi došla VICTORIA, film koji se danas u celosti prikazuje studentima kao primer iz udžbenika.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment