M. Night Shyamalan je napravio revoluciju u found footage filmu - snimio je film koji je toliko bolji od bilo čega što je do sada režirao da zaista izgleda kao da ga je negde našao.
Sada kada je pao na dno, velikim delom zato što je prvo potrošio svoje kredite sa štos-filmovima da bi potom snimio barem dva komada u žanru koji ne poznaje, stigao je do Jasona Bluma i found footagea i tu je, iz današnje vizure, vrlo logično, našao sebe.
Prvo, Jason Blum sa svojim mikro-budžetnim filmovima može da apsorbuje ideje bazirane na jednom štosu, ali u slučaju filma THE VISIT paradoksalno, još od UNBREAKABLE, Shyamalan je snimio film u kome štos i preokret zapravo ne iscpljuju smisao filma, čak naprotiv, preokret u THE VISIT je bitan ali ne i ključan za uživanje u filmu.
THE VISIT je mockumentary, odnosno pokušaj devojčice kino-amaterke da snimi posetu svojim baki i deki. Devojčica i njen mlađi brat odlaze kod predaka i tamo shvataju da su oboje u izvesnoj meri dementni. Pitanje je samo koliko, i da li je reč samo o senilnosti.
U vizuelnom pogledu, found footage otvara mogućnost Shyamalanu da napravi verovatno najvibrantniji film u vizuelnom pogledu koji je uradio do sada. Konačno više ne snima smrtno dosadno kadrirane, statične filmove u kojima krutost prodaje kao neku vrstu prestige egzekucije.
Ipak, ono što je možda i najznačajniji adut nije vizuelna ekspresivnost, pa ni sjajna glumačka ekipa u ovoj priči sa četiri temeljna lika - starcima i unucima, već u humoru.
THE VISIT vrca od crnog humora koji me je izuzetno zabavio i za koji nisam ni slutio da se može naći kod Shayamalana. Taj crni humor omogućuje da ovaj simparični “mali” triler dobije jedan dodatni sloj. Ne samo u pogledu humora kao izvora zabave već i elementa ironije.
Unutar nekih situacija možemo prepoznati elemente shyamalanovskih rešenja koja su u nekim filmovima (poput SIGNS) dovodila do izbezumljenja, ali ovde ona funkcionišu.
THE VISIT je razvalio na blagajnama, pitanje glasi ne da li če mu omogućiti da opet režira, već da li će ga opametiti.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment