Pogledao sam GRAND CENTRAL Rebecce Zlotowski, vrlo zanimljivu star-driven melodrama smeštenu u nesvakidašnji milje francuskih nuklearnih elektrana. Spoj realizma u režiji, estetizacije koju pruža lokacija nuklearne elektrane i dve megazvezde u glavnim ulogama - Tahara Rahima i Lee Seydoux, čini ovaj film zanimljivim repertoarskim ostvarenjem sa umetničkim ambicijama.
U centru svega su Tahar Rahim koji uspeva da donese harizmu holivudskog kalibra u realizam i Lea Seydoux koja pravi možda i najradikalniju transformaciju u svojoj karijeri igrajući fuksu iz radničke klase. Njih dvoje su glavne tačke ljubavnog trougla koji kako film odmiče postaje neobičniji nego što se isprva činilo.
Milje nuklearnih elektrana i niskokvalifikovane radne snage koja u njima nadniči je vrlo zanimljiv. Umesto nečega kao što je SILKWOOD gde se sa zaprepašćenošću tretira nonšalantno svakodnevno ozračenje zaposlenih, ono je ovde prikazano kao svakodnevna stvar koja nažalost ne pobuđuje nikakvu reakciju, niti može da stvori aferu. Ozračenje je ne samo svakodnevica već i nešto čime ti nadničari skoro pa i manipulišu, često ga koristeći za nasilje prema sebi i okolini.
Ambijent nuklearne elektrane, film je sniman u rashodovanoj austrijskoj elektrani, ima vrlo snažan efekat i taj ambijent uspeva da izbori posebnu narativnu funkciju.
Ovaj vid radničke melodrame, podsetio me je na crnotalasovske filmove o radnicima, a kojih nije bilo puno jer crni talas kod nas dovodi likove sa margine, često bez profesije ili zaposlenja, ali recimo NA PUTU ZA KATANGU Živojina Pavlovića mi pada na pamet.
Rebecca Zlotowski se ne stidi da pokrene mehaniku zapleta, niti da se malo jače poigra simbolikom, ali ukupno uzev film funkcioniše a sve neravnine lako pokrivaju Rahim i Seydoux.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment