COOTIES Jonathana Milotta i Caryja Murniona je naizgled critic proof - šta se može zameriti horor komediji o nastavnicima koje napadnu zombifikovana deca osnovnoškolskog uzrasta? Da je glup? Da je retrogradan u pogledu žanra?
Ipak, COOTIES uspeva da bude gluplji i retrogradniji u odnosu na žanrove horora i komedije podjednako, i da potone ispod tog zaklona koji je imao na bazi samog koncepta.
Ako su deca zločinci bili jedan od poslednjih tabua u hororu, taj tabu je ipak odavno prevaziđen, a COOTIES do te mere depersonalizuje decu da na kraju ne možemo čak reći ni da se poigrava tim tabuom. A opet decu dovoljno percipira kao tabu tako da zapravo prave potere, pravog obračuna između odraslih i dece nema puno.
Odluivši se za to da deca budu zombifikovane zveri, autori naprosto gube sve adute koje bi deca kao monstrumi uopšte mogli da imaju a to je pre svega domišljatost, nekonvencionalno razmišljanje i mogućnost da odrasle razoružaju sentimentalnošću. Čineći ih manje strašnim, autori ih istovremeno čine i manje smešnim.
Da ne govorimo da u filmu nikada nema dramske ironije tipa da nastavnici ubijaju pomahnitale đake a da ne znaju kako za njihovu bolest postoji lek.
Depersonalizacijom dece-monstruma, sve se svodi na odrasle likove koji su koncipirani kao nižerazredni sitcom fodder. Glumci su zapravo i razlog zašto ovom filmu prilazim nešto studioznije nego što zaslužuje. Naime, Elijah Wood je sada odlučio da bude zaštitni znak upmarket indie žanrovskih filmova, i u ovom filmu je kao zvezda i producent okupio kvalitetne saigrače poput Rainn Wilsona i Alison Pill, dok se u cameo rolama takođe pojavljuje nekoliko TV zvezda, međutim ideja oko koje su se sabrali nije onoliko sveža ili vešto realizovana kako su očekivali, i mi zajedno sa njima, odnosno od njih.
COOTIES je na bazi imena landgrabovao pažnju filmske javnosti ali je nažalost ne zaslužuje.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment