ASHBY

Pogledao sam ASHBY Tonyja McNamare, austrijskog pisca koji je u međuvremenu postao reditelj. Ovaj film ima izvanrednu glumačku podelu čiju okosnicu čine Nat Wolff i Mickey Rourke, ima čak i potentnu premisu, ali ono što McNamara na kraju isporučuje i na polju scenarija i na polju režije je daleko ispod proseka. Radeći sa vrlo solidnim indie budžetom on za početak pravi film koji je prestilizovan i preestetizovan za potrebe onoga što mu je filmska supstanca. ASHBY u vizuelnom pogledu ozbiljno koketira sa mejnstrimom ali do njega ne uspeva da dobaci u pogledu priče, niti naracije, pa je efekat kao da gledamo relativno pedantnu ali potpuno šuplju ljušturu.

Scenario deluje kao analiza zadate premise. McNamara se trudi da obuhvati sve ono što bi ta premisa mogla da ponudi u pogledu potencijalnih zapleta ili značenja ali na kraju, sve deluje artificijelno, od transformacije glavnog lika kog igra ponovo odlični Nat Wolff pa sve do pokupaja inovacije - glavni junak je nerd koji ima talenta da bude jock.

Ta “klasna” podeljenost u amričkoj srednjoj školi ovde dobija jednu od svojih napornih interpretacija i već izlazi na nos gledaocima. Rourke je pokušao da bude drugačiji nego inače, i da iskoristi priliku da se malo odmakne od DTV ambisa u kome se ponovo našao. Ipak, ASHBY sigurno neće biti novi THE WRESTLER u pogledu njegove reafirmacije.

ASHBY na kraju ostaje velika propuštena prilika. Odlična podela je ostala neiskorišćena. Svaki pokušaj originalnosti vukao je film u sve veći kliše. Čak i u pogledu osnovnog odnosa, ASHBY kasni za filmom ST. VINCENT koji je već “pokupio kajmak” u sličnom ključu i produkcionom konceptu. 

* * / * * * *