MISSISSIPPI GRIND

Pogledao sam MISSISSIPPI GRIND Anne Boden i Ryana Flecka, novo autorsko ostvarenje para koji nas je zadužio filmom HALF NELSON. Ovog puta, Boden i Fleck koketiraju sa mejnstrimom, rekao bih više nego ikad, i postižu ono što su naumili - ovo je throwback socijalnim melodramama po kojima je američki film sedamdesetih bio poznat. Ben Mendelsohn u glavnoj ulozi kanališe mladog Dustina Hoffmanna, Ryan Reynolds kanališe mladog Redforda, i sve to je vrlo dobro, ali nažalost, nije HALF NELSON.

Kad kažem nije HALF NELSON, pod tim ne mislim da Fleck i Bodenova sada treba do kraja života da jure taj pristup, samo želim da kažem da se ovog puta nije desila ta magija koja je onomad ujedinila Goslinga u punoj koncentraciji, odličnu podelu na ostalim mestima, izuzetno uverljivo izgrađen milje, pa čak i lokacije koje su savršeno igrale. U MISSISSIPPI GRINDu sve je vrlo dobro, solidno, ali naprosto vrlo je konvencionalno a u tim okolnostima Bodenova i Fleck su “samo jedni od” reditelja.

Ben Mendelsohn i Ryan Reynolds u glumačkom pogledu svakako prate diktat Bodenova i Flecka, i igraju ubedljivo ali u konvenciji, dvojicu hazardera, od kojih je jedan propali kockar zarobljen na margini, u potonuću moralnom i ljudskom a drugi je avanturista koji vidi kocku kao usputnu hazardersku aktivnost.

MISSISSIPPI GRIND je film koji se u znatnoj meri odmiče od Flecka i Bodenove i njihovih realističkih studija karaktera, pa ne treba da čudi da su i oni sami osvestili taj odmak. Ostali su u domenu studije karaktera ali su ipak koncipirali film na bazi nekih, ne prejakih, ali ipak čitljivih narativnih zamajaca, a inspiracija prnađena u CALIFORNIA SPLITu je ozvaničena, u najmanju ruku kroz efektan cameo Jamesa Tobacka, poznatog po scenariju za svoj poluautobiografski film THE GAMBLER.

Atmosfera sedamdesetih nije prisutna samo kroz izbor priče i stila već i kroz ambijente u kojima se film dešava. Pronalaženje lokacija koje deluju kao da su iz nekog Altmanovog filma takođe ne pomaže “organskoj” ubedljivosti filma koja je krasila Flecka i Bodenovu, čak naprotiv, čini da sve deluje artificijelnije i na granici ubedljivosti.

No, kad smo konstatovali šta sam očekivao i šta ovaj film nije, ostaje pitanje šta jeste. Ono što definitivno jeste je dobro glumljen, suptilno duhovt road movie koji se bavi fatalnim porokom dvojice ljudi ali bez gromoglasnih dijagnoza i ishoda, u jednom relaksiranom tonu čak i u situacijama kada se dešavaju bolni porazi. MISSISSIPPI GRIND je priča o dva različita pristupa istom poroku, o ljudima sa istim problemom i različitom socijalnom imaginacijom, o svetu urbanih legendi, posrnulih žena i neprekidnog bullshita.

I kao takav, film funkcioniše kao solidan indie projekat autorskog para koji ipak još uvek ne uspeva da dosegne svoj senzacionalni debi. 

* * * / * * * *