SELF/LESS

Pogledao sam SELF/LESS Tarsema Singha, SF triler u kome je ovaj indijski autor zarobljen u poziciji studio-plaćenika pokazao da ume da napravi vrlo efektan “konvencionalni” triler. Naravno, priča o prebacivanju duše iz tela u telo ostavlja mogućnosti Tarsemu za poneku oniričku bravuru ali u osnovi ovo je old school SF triler, sa preokretima, energičnim akcionim scenama, estetizovanim pristupom svemu, zvezdama u glavnim ulogama i svime što je potrebno.

Koreni ove priče se na neki način mogu naći još u Frankenheimerovom SECONDSu a možda i pre toga, a u međuvremenu mi niz filmova pada na pamet, recimo FREEJACK Geoffa Murphyja, dakle Alex i David Pastor nisu ponudili sasvim originalnu premisu ali su napisali narativno ekonomičan i zanatski jako lepo zaokružen scenario koji koristi sve elemente koje uvodi u priču na najbolji mogući način. Pastorovi su napisali scenario koji se maltene može izučavati kao školski primer raznih pripovedačkih tehnika, upotrebe detalja, razrade motiva i sl. Školski gledano, jedina stvar koja se iz ovog scenarija ne može učiti, u mckeejevskom smislu jeste “cilj glavnog junaka” koji između prvog i drugog plotpointa postaje “mutan”, sve ostalo je za desetku.

Tarsem u glavnoj ulozi ima Ryana Reynoldsa koji je verovatno jedna od najvećih žrtava “box office poison” statusa koji se olako lepi glumcima, kako unutar industrije tako onda i u javnosti koja uzima sebi za pravo da se ponaša kao da je insajder. Međutim, Reynolds po ko zna koji put pravi odličnu ulogu, pokazuje se kao dobar personality actor i ubedljiv akcioni heroj u isto vreme i prava je šteta što to ne biva nagrađeno.

Međutim, izgleda da SELF/LESS pripada onoj ligi repertoarskih filmova koje srudiji hoće da istrebe, sa budžetom od 26 miliona dolara, očigledno da nema šta da traži među filmovima od preko 100 miliona iako ni u jednom aspektune deluje jeftino. No, ozbiljan rezultat filma od 26 miliona u danima kada ovi od 150 flopuju kao snoplje verovatno nije preterano poželjan.

Isto važi i za kritiku. SELF/LESS je jedan od onih žanrovskih filmova za koje se skuplja žuč koja se maltene može izliti na svaki film ove vrste. To je vrsta dočeka koji je prošao ovaj jako dobar i vešto realizovan film.

Međutim, nemam nikakve sumnje da će SELF/LESS postepeno doći do onih koji treba da ga pogledaju.

Što se Tarsema tiče, on je snimio svoj “najpristupačniji” i svakako najkonvencionalniji film, pokazavši da itekako ume da vodi priču, postavi likove i da se njegov talenat ne iscrpljuje na nadahnutim prizorima koji ne doprinose mnogo pripovedačkoj celini. 

* * * / * * * *