Reprizirao sam THE MAN FROM HONG KONG Brian Trenchard-Smitha, jedan od ključnih Ozploitation naslova koji je pozbnat kao jedna od tri saradnje Goldn Harvetsa sa George Lazenbyjem kog su stari HK eksploatatori ščepali čim je postao bivši Bond. Kada im je propao film u kome je trebalo da se sastave Bruce Lee, Street Fighter i Bond, Lazenby je snimio filmove za njih od kojih se kao najznačajniji nametnuo THE MAN FROM HONG KONG.
Ključni problem ovog filma svakako je uprcvo to što Lazenby više nije iskorišćen u akcionom smislu. Iako Lazenby nije lik koji preza od akcije, čak naprotiv, njegov kriminalni mastermind ima sklonost da uprlja ruke i da se potuče i to dosta muški. Pa ipak, čini se da je taj lik nedovoljno organski umešan u radnju.
Doduše, verovatno da je taj nedostatak proistekao i iz toga što je leading man bio Jimmy Wang Yu koji je danas gotovo zaboravljen HK glumac ali je tada bio zvezda u usponu. Otud od značajnih HK faca u filmu se jedino pojavljuje tada maltene golobradi Sammo Hung Kam Bo kao jedan sitni kurir i kao koreograf kung fu akcije.
Međutim, ono što je zapravo ključni adut Trenchard-Smitha jeste odnos prema akciji. Ne samo da sa Russel Boydom, čovekom koji je slikao Weirove klasike, nudi jako visok nivo egzekucije, sa osvežavajućim rešenjima u prikazivanju kaskaderskih akrobacija, sudara i sl. već u određenom smislu nudi specifična rešenja na nivou ritma i pruža akcione scene u jednom produženom, integralnom trajanju i dopušta im da u potpunosti pričaju priču.
Otud ovaj film u određenom smislu zaista uspeva da se nadoveže na najveće majstore 70s akcije, recimo najpre na Douglas Hickoxa u solidnim paraglajderskim scenama i na njegov SKY RIDERS ali i na mnoge druge reditelje.
S druge strane, Trenchard-Smithovi savremenici su znatno bolje vladali priču i njegove scene između akcionih set-pieceova zapravo više spadaju u domen nekog gotovo parodično swaggeringa nego bilo kakve vrste drame. Ipak, ako se sagleda kao celina, THE MAN FROM HONG KONG je najbolji u onim delovima koji su značajni za tu vrstu filma, i dan-danas je jasno zašto je ovo bitan Ozploitation naslov.
* * * / * * * *
Ključni problem ovog filma svakako je uprcvo to što Lazenby više nije iskorišćen u akcionom smislu. Iako Lazenby nije lik koji preza od akcije, čak naprotiv, njegov kriminalni mastermind ima sklonost da uprlja ruke i da se potuče i to dosta muški. Pa ipak, čini se da je taj lik nedovoljno organski umešan u radnju.
Doduše, verovatno da je taj nedostatak proistekao i iz toga što je leading man bio Jimmy Wang Yu koji je danas gotovo zaboravljen HK glumac ali je tada bio zvezda u usponu. Otud od značajnih HK faca u filmu se jedino pojavljuje tada maltene golobradi Sammo Hung Kam Bo kao jedan sitni kurir i kao koreograf kung fu akcije.
Međutim, ono što je zapravo ključni adut Trenchard-Smitha jeste odnos prema akciji. Ne samo da sa Russel Boydom, čovekom koji je slikao Weirove klasike, nudi jako visok nivo egzekucije, sa osvežavajućim rešenjima u prikazivanju kaskaderskih akrobacija, sudara i sl. već u određenom smislu nudi specifična rešenja na nivou ritma i pruža akcione scene u jednom produženom, integralnom trajanju i dopušta im da u potpunosti pričaju priču.
Otud ovaj film u određenom smislu zaista uspeva da se nadoveže na najveće majstore 70s akcije, recimo najpre na Douglas Hickoxa u solidnim paraglajderskim scenama i na njegov SKY RIDERS ali i na mnoge druge reditelje.
S druge strane, Trenchard-Smithovi savremenici su znatno bolje vladali priču i njegove scene između akcionih set-pieceova zapravo više spadaju u domen nekog gotovo parodično swaggeringa nego bilo kakve vrste drame. Ipak, ako se sagleda kao celina, THE MAN FROM HONG KONG je najbolji u onim delovima koji su značajni za tu vrstu filma, i dan-danas je jasno zašto je ovo bitan Ozploitation naslov.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment