Vrlo sam prijatno iznenađen brzom reakcijom MegaComa koji je prilično brzo pustio rimejk THE MECHANICa u bioskope. Simon West, jedan potcenjen reditelj koji nije imao sreće da izuzev GENERAL'S DAUGHTER snimi kompletan uspeo film, ali je u svakom naslovu pokazao da zna šta radi, potpisuje ovaj rimejk Michaela Winnera, koji je za ovu inkarnaciju po romanu Lewis John Carlina adaptirao Richard 16 BLOCKS Went.
Went i West su u rimejk MECHANICa doneli dobrodošlu dozu ozbiljnosti i svedenosti. Statham je sigurno premlad da bi film mogao da se bazira na prebacivanju štafete kao kod Winnera, a i Ben Foster je suviše mlad da ne izgleda kao neko ko ipak dolazi na okasnelu prekvalifikaciju, ali njih dvojica u svom odnosu nude nešto drugo. Naime, njih dvojica baziraju svoj odnos na Stathamovoj želji da sinu svoje žrtve da zanat u ruke i socijalizuje ga kroz ovladavanje veštinom ubijanja ljudi za velike pare, a Foster pak ima potrebu da okrene novi list i sazri sada kada je ostao sam, i odraste kroz ritual osvete.
Za razliku od Winnerovog MECHANICa u kome imamo čuveni twist ending koji to nije, kod Westa i Wenka nema dileme da će učenik i učitelj morati da se pobiju do kraja i da će ishod obračuna, što je zapravo i najbolje zavisiti od toga koliko su uspeli da se promene u toku ove priče.
Iako je sama završnica između njih dvojice manje kreativna od onih ubistava koja prethodno obavljaju, u psihološkom smislu je solidno postavljena i na kraju zaigraju njihove mane.
West se ne libi dosta brutalne akcije, i THE MECHANIC ne oskudeva u surovosti, a kod reditelja ovog kalibra se ni ne dovodi u pitanje sama tehnička realizacija koja je na dosta visokom nivou. Ovo nije skup film ali je akcija pre svega intenzivna a sporadično i vrlo spektakularna. Za razliku od CRANKova ovo nije film baziran na grotesknim preterivanjima, ali nudi sasvim dovoljno prostora da se melanholični hitman razmaše kako sa golim rukama, tako i sa automatskim oružjem i teretnim vozilima.
Jedini krupniji problem sa ovim filmom meni su bili odnosi sa ženama koje imaju junaci. Naravno, sasvim je prirodno da oni imaju nekakve one night standove ili redovne eskorte sa kojima se viđaju i na tom nivou ovaj film pije vodu. Međutim pseudo soft-core scene krajnje depersonalizovanog seksa u kome Statham deluje krajnje privatno postiđeno remete ton filma i to su jedini delovi koji nemaju klasu u realizaciji.
Ako budete gledali film u bioskopu, a nadam se da hoćete, bićete počašćeni i prevodom našeg John Reynoldsa! Posle EXPENDABLESa, jasno je da je samo on čovek kome se može poveriti ovakva mačo akcija.
* * * / * * * *
Went i West su u rimejk MECHANICa doneli dobrodošlu dozu ozbiljnosti i svedenosti. Statham je sigurno premlad da bi film mogao da se bazira na prebacivanju štafete kao kod Winnera, a i Ben Foster je suviše mlad da ne izgleda kao neko ko ipak dolazi na okasnelu prekvalifikaciju, ali njih dvojica u svom odnosu nude nešto drugo. Naime, njih dvojica baziraju svoj odnos na Stathamovoj želji da sinu svoje žrtve da zanat u ruke i socijalizuje ga kroz ovladavanje veštinom ubijanja ljudi za velike pare, a Foster pak ima potrebu da okrene novi list i sazri sada kada je ostao sam, i odraste kroz ritual osvete.
Za razliku od Winnerovog MECHANICa u kome imamo čuveni twist ending koji to nije, kod Westa i Wenka nema dileme da će učenik i učitelj morati da se pobiju do kraja i da će ishod obračuna, što je zapravo i najbolje zavisiti od toga koliko su uspeli da se promene u toku ove priče.
Iako je sama završnica između njih dvojice manje kreativna od onih ubistava koja prethodno obavljaju, u psihološkom smislu je solidno postavljena i na kraju zaigraju njihove mane.
West se ne libi dosta brutalne akcije, i THE MECHANIC ne oskudeva u surovosti, a kod reditelja ovog kalibra se ni ne dovodi u pitanje sama tehnička realizacija koja je na dosta visokom nivou. Ovo nije skup film ali je akcija pre svega intenzivna a sporadično i vrlo spektakularna. Za razliku od CRANKova ovo nije film baziran na grotesknim preterivanjima, ali nudi sasvim dovoljno prostora da se melanholični hitman razmaše kako sa golim rukama, tako i sa automatskim oružjem i teretnim vozilima.
Jedini krupniji problem sa ovim filmom meni su bili odnosi sa ženama koje imaju junaci. Naravno, sasvim je prirodno da oni imaju nekakve one night standove ili redovne eskorte sa kojima se viđaju i na tom nivou ovaj film pije vodu. Međutim pseudo soft-core scene krajnje depersonalizovanog seksa u kome Statham deluje krajnje privatno postiđeno remete ton filma i to su jedini delovi koji nemaju klasu u realizaciji.
Ako budete gledali film u bioskopu, a nadam se da hoćete, bićete počašćeni i prevodom našeg John Reynoldsa! Posle EXPENDABLESa, jasno je da je samo on čovek kome se može poveriti ovakva mačo akcija.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment