U toku rekapitulacje Geoge Segala, sledeći na redu bio je WHERE'S POPPA? Carla Reinera.
Ovaj film je po svom romanu adaptirao Robert Klane, i iz ovako svedene strukture, jedne farse smeštene u nekih 36 sati, teško mi je da naslutim kakav je to bio roman, izzev da je verovatno svoju slojevitost bazirao na predistoriji junaka.
Ovaj film je bio ozloglašen zbog skraćenja i cenzure koju je podneo tako da je sasvim moguće da je ta uncut verzija bila bogatija. Iz današnje vizure ova komedija deluje manj-više pitomo, ali mislim da njen ključni "problem" u odnosu na studio bio taj mean spirited pristup stvarima koji je opstao sve do ove završne verzije.
Zaplet je jednostavan - senilna majka svojim ponašanjem remeti život jednog sredovečnog njujorškog advokata i on svoju višegodišnju želju da je ubije počinje da intenzivira kada se majka umeša između njega i njegove simpatije.
Reiner je kasnije postao bitno ime američke star-driven komedije, naročito radeći sa Steve Martinom, ali ovo je film pre njegove studio faze i u sebi sadrži dosta prljave underground estetike, sa akcentom na političke a naročito rasne tenzije.
Otud film ima jedan anti-Vietnam set-piece i masu gegova na temu rasizma među kojima je svakako najefektniji onaj kada taksi neće da stane crnoj gospođi ali hoće čoveku kostimiranom kao King Kong.
Reiner dakle u ovom filmu radi sa glumcima studio-profila ali humor i pristup daje u svedenom, underground ključu i rezultati su otud bili verovatno bili suviše edgy za United Artists.
Nažalost, Carl Reiner se kasnije neće vraćati ovim underground korenima izuzev u svom remek-delu i možda najboljem filmu DEAD MEN DON'T WEAR PLAID koji ima tu drskost njegove rane faze.
* * * / * * * *
Ovaj film je po svom romanu adaptirao Robert Klane, i iz ovako svedene strukture, jedne farse smeštene u nekih 36 sati, teško mi je da naslutim kakav je to bio roman, izzev da je verovatno svoju slojevitost bazirao na predistoriji junaka.
Ovaj film je bio ozloglašen zbog skraćenja i cenzure koju je podneo tako da je sasvim moguće da je ta uncut verzija bila bogatija. Iz današnje vizure ova komedija deluje manj-više pitomo, ali mislim da njen ključni "problem" u odnosu na studio bio taj mean spirited pristup stvarima koji je opstao sve do ove završne verzije.
Zaplet je jednostavan - senilna majka svojim ponašanjem remeti život jednog sredovečnog njujorškog advokata i on svoju višegodišnju želju da je ubije počinje da intenzivira kada se majka umeša između njega i njegove simpatije.
Reiner je kasnije postao bitno ime američke star-driven komedije, naročito radeći sa Steve Martinom, ali ovo je film pre njegove studio faze i u sebi sadrži dosta prljave underground estetike, sa akcentom na političke a naročito rasne tenzije.
Otud film ima jedan anti-Vietnam set-piece i masu gegova na temu rasizma među kojima je svakako najefektniji onaj kada taksi neće da stane crnoj gospođi ali hoće čoveku kostimiranom kao King Kong.
Reiner dakle u ovom filmu radi sa glumcima studio-profila ali humor i pristup daje u svedenom, underground ključu i rezultati su otud bili verovatno bili suviše edgy za United Artists.
Nažalost, Carl Reiner se kasnije neće vraćati ovim underground korenima izuzev u svom remek-delu i možda najboljem filmu DEAD MEN DON'T WEAR PLAID koji ima tu drskost njegove rane faze.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment