Pogledao sam JEONG-HWA-NEUN YEONG HWA-DA znan i kao ROUGH CUT Hun Janga koji je prošle sezone potpisao jedan od najgledanijih filmova u istoriji korejske kinematografije SECRET REUNION. Nažalost, reklo bi se da je REUNION znak sazrevanja za ovog reditelja pošto on na debiju uprkos producentskoj i scenarističkoj podršci svog mentora Kim Ki Duka irelativno zanimljivoj premisi ne uspeva da ozbiljnije prodre u temu kojom se bavi.
Tema kojom se bavi nije nova i ekskluzivna ali gotovo uvek radi posao i reklo bi se uvek može da rezultira atraktivnim filmom - ROUGH CUT govori o glumcu koji se sprijatelji sa gangsterom koga uvlači u snimanje filma i njihovi životi se prepliću.
Naravno, mogućnosti za razvoj ove priče su razne, tu imamo odnos filma i kriminala kao odnos međusobne inspiracije jer koliko kriminal iz stvarnosti utiče na film toliko i film regrutuje kriminalce; zatim, imamo odnos u psihološkom smislu, imitacije i prave stvari, unutrašnjih težnji ljudi iz tih miljea; fanatizam prisutan i u jednoj i drugoj oblasti čiji se protagonisti ne obaziru na okolinu kada se usmere prema svojim ciljevima; konačno, imamo zamenu uloga.
Nažalost, u ROUGH CUTu, tek ponegde Kim Ki Duk zaseca išta potentnije i rekao bih da nudi krajnje površan uvid u kriminal, što je negde i očekivano jer su azijski filmovi o kriminalu do te mere ritualistički i fetišistički da se u njima jako retko ulazi u ozbiljan tretman kriminala - što ne smanjuje njihovu umetničku vrednost; ali je jako površan i u odnosu prema filmu što me je ipak začudilo jer je Kim Ki Duk ipak neko ko je dosta upitan nad kinematografskim tokovima i voli o tome da diskutuje.
U ovom filmu se reditelj prema kome film ima nedopustivo ambivalentan odnos zove Bong. Ne znam da li je to produžetak polemike Kim Ki Duka i Bong Joon Hoa drugim sredstvima, ali kada je reditelj prikazan ovako površno, polu ali ne sasvim karikaturalno, onda film ne samo da biva lišen smisla već, rekao bih ispada upadljivo inferiorniji upravo od Bongovog HOSTa čiji je glasni protivnik svojevremeno bio Kim Ki Duk. Iz ove vizure gledano, čini se da je upravo Kim Ki Duk taj koji potcenjuje publiku čim misli da ovako treba da izgleda film koji pretenduje na rezultat.
U tehničkom smislu, ponovo, Korejanci su manje-više na nivou, ali svakako da kada ideja nije dovoljno snažna onda se vidi i više rupa u tehnici tako da ROUGH CUT ne ostavlja onako moćan utisak kao njihovi filmovi inače.
* * / * * * *
Tema kojom se bavi nije nova i ekskluzivna ali gotovo uvek radi posao i reklo bi se uvek može da rezultira atraktivnim filmom - ROUGH CUT govori o glumcu koji se sprijatelji sa gangsterom koga uvlači u snimanje filma i njihovi životi se prepliću.
Naravno, mogućnosti za razvoj ove priče su razne, tu imamo odnos filma i kriminala kao odnos međusobne inspiracije jer koliko kriminal iz stvarnosti utiče na film toliko i film regrutuje kriminalce; zatim, imamo odnos u psihološkom smislu, imitacije i prave stvari, unutrašnjih težnji ljudi iz tih miljea; fanatizam prisutan i u jednoj i drugoj oblasti čiji se protagonisti ne obaziru na okolinu kada se usmere prema svojim ciljevima; konačno, imamo zamenu uloga.
Nažalost, u ROUGH CUTu, tek ponegde Kim Ki Duk zaseca išta potentnije i rekao bih da nudi krajnje površan uvid u kriminal, što je negde i očekivano jer su azijski filmovi o kriminalu do te mere ritualistički i fetišistički da se u njima jako retko ulazi u ozbiljan tretman kriminala - što ne smanjuje njihovu umetničku vrednost; ali je jako površan i u odnosu prema filmu što me je ipak začudilo jer je Kim Ki Duk ipak neko ko je dosta upitan nad kinematografskim tokovima i voli o tome da diskutuje.
U ovom filmu se reditelj prema kome film ima nedopustivo ambivalentan odnos zove Bong. Ne znam da li je to produžetak polemike Kim Ki Duka i Bong Joon Hoa drugim sredstvima, ali kada je reditelj prikazan ovako površno, polu ali ne sasvim karikaturalno, onda film ne samo da biva lišen smisla već, rekao bih ispada upadljivo inferiorniji upravo od Bongovog HOSTa čiji je glasni protivnik svojevremeno bio Kim Ki Duk. Iz ove vizure gledano, čini se da je upravo Kim Ki Duk taj koji potcenjuje publiku čim misli da ovako treba da izgleda film koji pretenduje na rezultat.
U tehničkom smislu, ponovo, Korejanci su manje-više na nivou, ali svakako da kada ideja nije dovoljno snažna onda se vidi i više rupa u tehnici tako da ROUGH CUT ne ostavlja onako moćan utisak kao njihovi filmovi inače.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment